Vojin

130

БРОЈ

Вештина велике тактике стоји у томе, да на одсудним местима на бојишту наша војска у преваги буде, а на другима мање важнима да се непријатељ само задржава и привидним нападима забавља. Еад после битке код Аустерлица Херцег од Ровиго оде у стан Александров да преговоре води, речеовај: „Шта је то, ви бејасте слабији, и свуда, где год се бисмо ви имађасте више војске." „То је ратна уметност," одговори Савари (херцег од Ровиго). Употреба строја налик на клин и кљеште у старо доба, као и косих бојних редова доцније, не беше ни због чега другог, већ да се што већи број против слабијега непријатеља бори. Клину основна цељ беше, да према средини непријатељевој у правази буде, како би је најлакше пробити могао. Као год што се клином највећа снага према неиријатељевој средини ставља, тако код кљешта иде она против крила његових. Косом бојном реду основ је нарочита цељ. Ако је противник у превази, тад се држи једно крило натраг, како би малом снагом главну силу непријатељеву у шаху држали, други јачи део бојнога реда напада на један део непријатељске линије, пре него непријатељ може ојачати оно место, коме се прети. Тако је победио Епаминонда код Л.еуктре и Мантинеје, тако сјајно прође Фрндрих II. код Л.ајтена и Лигница. Коси напад беше главно начело код Фридрихови битака; њему има да благодари он за своје иобеде, јер и ако му мала снага беше, коси му на-