Vojin

ПООЛАНИЦА

211

у нашој најновијој историји, у нашему пренорађају. има много ствари, што незнамо. Но што незнамо политичке ситуацнје и Факта, то и шкоди и нешкоди; али што слабо разбирамо о начину војевања, то је свакојако штета. Сваки народ има своје особине, у свачему па и у војевању. И српски народ показао је у ратовима за своју слободу такових особина, којима се и дивити и поносити можемо. Па како је он те своје особине иоказивао у подобним околностима са будућим, с лодједнаким оружјем са садањим, по једнаком попришту с настојећим —: онда мислимо, да нам мора много бити у интересу, да изучимо сав њихов начин војевања : да проучимо како су војску дизали, како је издржавали, како кретали: да промотримо где им бијаху зборишта, где ли разбојишта; да разгледамо како им бијаху размештене браничке и нападне пруге; у опште: да изучимо њшшву организаторску погодност, административну умешност, стратигијску даровитост, тактичну окретност и ратничку ваљатност. То би било од неоцењене користи за наше уређење војске и за будуће војевање. Те пак ствари могле би се још за неко време дознати. Из списка (у зван. Срп. Новинама*) оних људи, који се борише с кнезом Милошем, могло се видети, да их има још доста у животу,** и од њих би се могло много што шта чути и научити. А крајње је време, да из живих споменика испшпемо нашу нову ратну историју која ће потомству бити као драги

* у 1865, кад је ово у главноме и писано.

** Наравно, да их је данас много маље, него лре 4 године.