Vojin

војевање у пданинама

217

велико прОстранство, вјзло мало користи (избора) у њиховом седишту; одаслане страже узависном ми= шлењу (решењу), пасивно држане без икакве могућности двизања: трудна одступања често по врло неудесним стазама; то су од чести, недостатци који их карактеришу. То би била велика несљедственост, или још боље заборавила би се начела, ако се остапе непокретан у једној позицпји пред којом непријатељ може сјединити своје силе и напасти је са свију страна: јер кад се ми решимо да заузмемо позицију или да поставимо резерве на разкршћима више нутова, то онда нећемо с тим да ту чекамо неиријатеља, нити да се туна бранимо, него да ое чува избор праваца који к њему воде, да би у стању били да ее притесни нападач искренувши пред њега баш у тренутву најзгоднијем и најрешитеднијем. Једанпут одбијен противник, треба да оделења, која су чувада приступе у позицију, заузму своја места, и главно тело изнова се утврди на тачки одакле је отишло: ови оФанзивни поврати треба да буду иовторени за цело време, докле смо принуђени да се одбране држимо. Ова сматрања доказују у односу на тактику и стратигију неизмерну превагу нападања над одбраном у брђанским ратовима. Онај, који предухитри свог противника са опредељеном ОФанзивом остаће увек господаром бојног поља и конечно театра рата: Официри који дејствују у бреговитим земљама треба добро да увиде ову истину. За доказ ових начела и њихове употребе ми ћемо изложити зшење војводе од Рохана (Коћап), даље ђе-