Vojin

и I с

О МАЈ^ШЕБИМА

Као год што неки човек иде брже ид дуже него други, тако исто и народи различпти не иду подједнако. То стоји код народа до земље, у којој живи, и до занимања неговог у опште. Колико може да пређе пута за извесно време какав Француски баталијун, тешко да ће толико и талијански. Исто тако и исто то вреди и за нас. Ми, може бити, отићи ћемо брже некуд, него други ко, и може бити путоваћемо више дана без умора; ал — незнамо колико. Дужина дакле и трајање марша нама је непозната, а нема сумње, да нам треба да знамо, јер је то врло важно мерило при оцењивању или опредељивању операција наших. Једно дакле с тога, да би се наша војска у томе извикавала, а друго и за то, да би једанпут узимали маршовско мерило, — врло би добро било , да се сваке године чине различити маршеви од стајаће а и од народње војске, з-згред напомињући, да би се том приликом добиле важне користи и у односу опрезне и пољске служе. При маршовању том нуждно би било, да чета, која на пут пође, недобије никакав путоред (маршруту) , него да путује докле може, па ту да на ноћиште падне. А да неби људе излагали патњама рђава времена без нужде, ваљало би да имају уза се нешто од спреме, којом би се у неколико могли помоћи. Ову кратку реч пуштамо тек на увиђење. Др.

ДРЖАВИНА ПЕЧАТНИЦА У БЕОГРАДУ.