Vojin

318 * ЖЉЕБНЕ ОПРЕДЊАЧЕ баталиуна зуава код Палестра (1859 год.) разбили су 5 аустријских баталијуна, са, којима је било и 6 оруђа; на којој је страни било више материјалних средстава? Може ко год рећи, да зуави због дрва нису видили на шта су јуришали: савршено истинито, но то показује само једно — да, ако хоћеш да бијеш. а да не будеш бијен, треба да јуришиш тако решиво, па и онда, кад видиш на што јуришиш. Јер кад човек, па ма и најбољим оружијем наоружан био, увиди да вас његова зрна пису зауставила, кад он помисли на ваш оштар бајонет у својим грудима, — ко ће тад кога да порази изненадношћу? Један човек може да се убије, али потући не само баталијун но баталијун и чету — није могуће. Ако она сматра ствар тако, да се мора ићи нацред, па ма предњи и бијени били, ако она зна, да је нужно довести ствар до бајонета, па ма шта коштало, — тад ће она непријатеља потући, па ма и више губитка претрпела но непријатељ. Позивају се на губитак: као да се може у боју прегледати, које више изгубио, ми или непријатељ. Љубитељи таквих рачуна нека право и искрено кажу, да њих не плаше губитци, већ њихово ништавило и слабост. У боју успех не зависи баш од броја људи: па како после тога може он да зависи од броја зрна? Ко ве РУЈ е У број, тај не показује моћ своју, већ немоћ; ако га зрна неби повратила, повратило би га што друго. Пробајмо да сведемо сад у кратко оно, што смо до сад размишљем нашли. 1). Позадњаче у вештим рукама јесу јако средство, но коме могу да одоле и људи наоружани спредњачама .