Vojin

330

данашња тактика

ста, Наполеон III у својој историји о артиљерији говори овако: „Није срамота за артиљерију кад она изгуби које оруђе; него је срамота онда кад неуме њиме да се користи и кад плашећи се опасности нерешиво дејствује." У последњим, решивим тренутцима, кад је морално узбуђење највеће — смелост па и сама проздрљивост може остати не каштигована. У таквим тренутцима човек је изван себе: умети погодити то време, и користити се њим, то је виши задатак артиљерији. 12).Способност употребе артиљерије. Што се овога тиче то постоји од пре основно правило: држати артиљерију у маси , које није ни данашњом жљебном артиљеријом измењено. Сила артиљерије састоји се: у скупном дејству већег броја оруђа. Ватра из 16 оруђа скупљених у једну батерију боље дејствује и морално и физично на непријатеља, но више оруђа, која дејствују засебно. Растурање аустријске артиљерије 1859 године, много јој је шкодило. Ми видимо код Магенте и СолФерина, Француску артиљерију свуда у великим батеријама; аустријску напротив растурену по целој линији и нигди (осим корпуса Бенедека код Магјшо) неупотребљену у довољном броју. Један аустријски ОФицир пише о томе у Ое81еге1сћ18сће МШШгв 2е1„Јошт у почетку битке резервну артиљерију раздробише у полубатерије и придаваше их разним честима. Од тога је било сљедство: што већа чест артиљерије није могла никако дејствовати, а при том је трпела штету." У истом листу вели опет један артиљеријски ОФицир: „код Мадоне — дела — Скоперта стаја о сам ја с моом полебатријом, којој ' су