Vojin

459

Надик на шветску основало је правитељство италијске републике 1802: год. једну војну академију у Мидану. Но ова академија није бида дугога века и не обедеживиш свој живот никаквим особитим дедом, распала се, кад су Аустријанци овдадади Домбарди јом и Венецијом. Предазећи на „војно-научне задруге" да се задржимо најпре код најстаријега и најразвијенијега друштва — Инглиског. 1831. год. неколико инглијских ОФицира, који су учествовали у Наполеоновим ратовима, образовали су у Лондону под заштитом краља Видхелма IV. дружину названу „Гпе Кага1 апћ МШ1:аги БПгаги ап<1 Мтеиш: у почетку дружина та имала је задатак да негује науке и вештине уопште, но доцније делокруг јој се сузјио ограничивши се само на чисто војне предмете и најпосле добивши име „Коуа1 ХЈпИеД Тепдсе 1п81д1и1доп," постав^ла је себи за цељ, да унапређује једино војна знања и науке. У том виду дружина та постоји и данас и штатути су јој одобрени краљицом викторијом 1860. год. У почетку дружвна се издржавада једино од удога чланова и добровољних придога; но од 1857. год, влада јој издаје помоћ, која је у почетку била 400 а од 1865. год. 600 Фунти штер. и та сума по пола пада на буџет сувоземске и морске војске. Главнаје цељ друштва унапређење војске и Флоте и ширење знања и дитературе. Цељ се та достиже: завођењем особитог листа, војно-научним беседама, прикупљањем оружија свију народа и особитог музеја ? који је главно хранилиште травеја и уопште разних