Vojin

ВОЈНО-НАУЧНЕ ЗА ДРУГЕ И ЊИХОВ ЗН АЧАЈ 471 дражавања њиховим војним установама; опозиција та шмала је корена у народу самом, па дакле ни војсци није била страна. Сад пак не само да су војне установе у јужној ђерманијн у основу ттруске, но и у оснивању војно -научних задруга узима се запример Прусија а не Аустрија, која је до јуче уживала симиатије целе јужне ђерманије. К свему томе што до сад рекосмо о војнмчким друштвима у западној Јевропи, да до дамо још и то, да се прошле године повео разговор о томе н у Белгији, но јошт се нису сложшш, шта ће и како ће* Мнења белгијских ОФицира о томе су двојака; једни кажу да је Академиски вид учених друштва најбољи, други опет говоре , да Академије развијају само дилетантизам у науци, заносе се дубоким теоријама, а губе из вида ирактичку примену науке , и по томе не могу никако бити средство за ишрење и унапређивање војних знања, зашто се хоће чисто практичап иравац. Противници академије праведно пребацују шветској војној академији, што она заносећи се високом ученошћу својих чланова даје тако тешке задатке , те је решење ових приступно и и може интересовати само чланове академије , а ни како масу војника. Истина задаће, које даје шветска војна академија засецају дубоко у стручност, али и Ииглеско учено друштво даје такође доста сложене задатке; п и том како у Шведској тако и у Инглеској дозвољено је подносити саставе и по слободно изабраној теми. Главна је незгода академије у томе, што се научне расправе чине у кругу само неЕсолицине људи , па се могу чешће дешавати непријатне ствари. На прилику ако оФицир, који није члан академије поднесе какво своје дело, она га може одба-