Vojna administracija : I i II sveska

препис, потпис, протоколисање, регистрпрање п експедпрање, Чл. 89.

Постављање задатка. Кад се хоће шта да радл, треба најпре смислити пи тачно определитп оно, шта се хоће, п како се хоће. Појави ли се потреба да команда једна пише другој, то први рад, којп се по томе пма да · предузме спада у дужност старешине команде, који мора да постави задатак рада т. ј. да определи: шта п како да се пише. Кад се овако задатак постави, онда се приступа изради истог, пли се даје другом на израду. У последњем случају, ваља оном, коме се задатак на израду даје, објаснити све оно, што је нужно, 1 што мора при пзради у виду имати. Шо је раднпку задатак јаснији и опредељенији, у толико ће га он лакше п боље израдпти.

Постављање задатка може бити пшемено шап усмено. У првом случају треба да је у главним цртама све изложено, шта се пма урадити. У другом елучају, а особито при већим и важнијим предметима треба сам радник да себи у кратко прпбележи задатак и објаснења, која му се од старешине учине. Разуме се, да све ово није нужно, ако је старешина сам узео задатак у израду.

Прп већим надлештвима, где шефови канцеларија постоје, бива кад што п тако, да шефови радњу, коју при команди заповедају, својим предлогом, представе и разложе старешини: шта би п како би требало предузети. Предлог овај може бити усмен пили писмеп у виду реферата, што бива само при предметима важнијим н већег обима. У првом случају, ако старештна предлог одобри, шеф се стара даље за израду; у другом пак случају, ако старешина предлог писмени усвоји, напише на пстом своје решење: „Одобравам“, пли дода још своје препначење, па преда на израду. Реферат овај скупа са решењем, садржи тада задатак рада, и заведе се у протокол деловодни (види образац 9.).