Vojna administracija : I i II sveska

29

да се лакше наћи могу у архиви. Регистер је управо вључ архиве, па за то од уредпог п вештог вођења истог, зависи могућност, да се акта потребна брзо у архиви нађу и сајузе.

Радња ова т.ј. завођење писама у регистер, зове ге региетрирање. Њу врши примањим командама једно исто лице, које п протоколира; при већим командама и надлештвима оно ловце, које се нарочитоза то одреди — регтстратор. Шри радњи овој треба пазити:

а, Да се вајпре предмет писма точно карактерпше, па онда:

6 Да се под почетним писмом најкраће заведе, и ту израви како предмет, тако и значајне црте његове; п уз то још:

в, Да се стави нумера протокола.

Ево неколико примера за то.

1, Петар Јовановић, капетан да се пошље у Ниш за у комисију. Бр. 590.

2, Манвевра у Нишу да се држи Септембра месеца ове годин“. Бр. 120.;

3, Одело да се резервистима изда. Бр. 200, п т. А

По века ппема треба регистрпрати па два и више места, п то на пме лица п не име предмета, те да се лакше нађу; но у овом случају меће се нумера само на једном месту, а на другом се упути на то И. пр.

4, Комисија да се састави у Нишу ради неког извиђаја ; види Петар Јовановић, капетан.

Тамо је регистрпрано као што је торе примером 1 речено.

(Свако писмо, чим се протоколише, одма се и регистрира, па се даје даље на радњу; а ако је писмо, које се експедирати шма, хитно, онда се оно не задржава тога ради, него се регистрпра из протокола.

Но пре него се предмет писма регистрира, треба сваки пут видети, да ли је што по њему раније рађено,