Vojna enciklopedija : sveska prva : A

АЕРОПЛАН

безбожништва – осуђивали ~ сваког као ђавола на спаљивање. Због тога, оно мало података, који нам показују да идеје о летењу није уништена, долазе баш из манастира. Енглески калуђер из ХШ в. Руђер Бекон, у књизи „О тајним производима уметности и природе“ оетавио је опис једне своје летеће справе

Тек у Новом веку, кад је наука почела, да осваја своје право место а моћ цркве да опада, поново се појављује идеја о летењу. Услед довољно пронађених закона физике, већ је било могу ће поставити идеју о летењу на научну основу. Истина, она је увек ишла у два правца. Један је био проналажење справа за летење лакших од ваздуха, као примамљивија, и справама тежим од ваздуха. Оба правца надметала су се и бапала један другог у засенак. Посматрајући научно лет птица, приметило се да, оне крилима чине извесне покрете и управљају се према струјама ветра. Вероватно да се видело како птица са раширеним и укрућеним крилима, кад дође у јачу струју ветра, који је напада с главе, одједанпут почне, не машући крилима да се пење у вис. За то се KOJ италијанског многостраног генија Леснарда да Винчна (1452—1519 г.) налазе студије о отпору ваздуха, кога, птица трпи у летењу, о утицају ветра на хоризонтално летење, о улози репа и крила и о центру тежине. Али, он даје скину направе за летење, чија се крила крећу човечијом снагом, вероватно за то што тада још није било парних ни експлозивних машина. Да Винчијев савременик, калуђер Дапте де Перуђа, покушавао је да лети крилима направљеним од летава, на којима су била разапета платна. И научник Борели, Италијан, бави се истим проблемом и даје теорију о отпору ваздуха ни раду крила код птица. На основу ових теорија, енглески научник Њутон (1643—1727) математички · израчунава притисак ветра

АЕРОПЛАН

на доњу површину змаја. Коначну форму свих ових теорија, као и њихову практичну примену дао је Енглез Порт Кајлеј. Он је утврдио да на косу раван змаја треба да дејствује ветар извесном брзином, па да се змај дигне и одржи у ваздуху (за то се, ако је време без ветра, при пуштању змаја мора трчати). Размишљајући даље видео је да би резултат био исти, ако би уместо природног ветра змај, помоћу извесне машине, која би га кретала, стварао от: пор ваздуха. Кајлеј је почео да тврди да би површина од 20 кв. м., нагнута према земљи за једну своју десетину, при брзини кретања од 38 км. на сат могла носити терет од сто килсграма, дакле, пет килограма по квадратном метру. Тако је Кајлеј био први који је поставио кринпип косих крила, и тврдло, још да постоји пропорција између брзиHe кретања, отпора ваздуха, нагиба угла и тежине која се диже. Да је имао чиме произвести кретање своје косе равнине, свакако би њему припала слава проналазача аероплана, јер се закони које је он пронашао и данас примењују у аероваутици. Али, ни тада се још није знало ни за моторе ни за елису, а. поред тога, он није био решио ни проблем крмила. На основу свих пронађених теорија о косим равнинама и реакцији ваздуха на њих, извесни проналазачи су почели са градњом справа, чија. би крила стајала у миру, а не да се по крећу као у птице. Међу првима био је Немац Ото Лилиентал. Његов планер је имао крила и реп као у птице. Крила су била дуга седам а широка два и по метра а. могла су да поднесу терет од 80 килограма. Џилот је висио на апарату ослањајући се рукама на крила. Летење је било могуће само у виду спуштања. са висине. Брзина кретања зила je 10 M. у секунди. Брзина се узимала трчањем пилота по земљи. Овај планер је доцније усавршио француски капетан Фер-

40.