Vojna enciklopedija : sveska prva : A

АЛБАНИЈА

за Остеницу и даље за Јањину. Равница се протеже дуж обале мора, од обале Ђојане до Валоне. У унутрашњости земље налази се још неколико котлина, од којих су најзначајније: Краснићека, у подножју Проклетије, дуга око 15, а широка 3 до 8 км. на реци Маћи Маћа и Мердита, затим Корчанска котлина, око Малик језера, дуго 25 км. а широко 810 км. Лежи на висини од 800 м. Равница је често поплављена надошлим рекама и веома је маларична.

Реке у Албанији припадају сливу Јадранског Мора. Долине су им већином угане, осим долине реке Шкумбе и до: њег тока Војуше. Имају мало мостова од слабог материјала, које реке често руше и носе. Пловне су, само за чамце, осим Бојгне, која је пловна за мање бродове. Пајвеће су: Бојана (истиче из Скадарског језера; пловна за мање бродове; преко ње постоји мост код Скадра. Од војног значаја је као препрека на самој граници). Дрим (постаје од Белог и Црног Дрима, пресеца све стазе које воде ка Скадру и Љешу; има неколико мостова, најзначајнији Везиров Мост код Љеша). Маћа (чијом долином води важан пут преко Ћафа—Муре, везује Дебарску котлину — долину Црног Дрима са ЛЉешом — Приморје, и други за везу Љеша са Дримом, преко Ораши ка Везировом Мосту, долином њених десних притока; преко ње. води један дођар мост израђен од бетона и гвожђа. Арзен (протиче испод. Драча, код Базар-Шијака постоји добар мост гвоздене конетрукције). Шкумба (извире испод Јабланице, Мокре Планине и Камне Планине; код Кјуска, Мираке, Полиса и Елбасана мостови; њеним правцем тока најкраћа, је веза обале Јадранског Мора са унутрашњошћу полуострва — овуда је некада. водио пут „Виа егнација“). Семени (постаје од Девола и Осума), Девол (извире испод Грамоса и протиче кроз Малик језеро. Водом је доста сиромашна),

АЛБАНИЈА

Осум (извире испод Грамоса, има камени мост код Берата), Војуша (извире у Грчкој г улива се у Јадранско Море северно од Валоне Њеном долином иде добар пут Валона — Епир. Са леве стране су јој притоке река ДАргирокастрон, чијом долином води пут за везу Валоне са Епиром; Сушица, важна стога што њеном долином води добар пут Валона. — Сантл Каранти).

Јазера у Албанији су транична и делимично јој припадају, иако се налази у захвату најраспрострањеније области. језера на Балканском полуострву. Једино јој је у потпуној власти Малик-језеро, у Корчанској котлини. На овом језеру нема пловидбе. Скадарско, Охридско B Преспанско језеро припадају само једним делом Албанији.

Западном границом Албанија излази на Јадранско Море. Обала од ушћа Бојане до Балоне је песковита и тешко приступачна. Албанска пристаништа су Сан 'Ђовани ди Медуа, Драч, Санти Каранти, Бутринто и Валона, у којима је искрцавање трупа могуће само у ограниченом броју, јер нису уређена, а искрпавање трупа ван пристаништа веома. је тешко гбог неразвијености обале. Клима. је двојака: у приморју влада средоземна. а у унутрашњости континентална. У 00ласти средоземне климе лета су жарка

и сушна а у пролеће и јесен падају ве-.

лике кише. На планинама пада велики снег, због којег су зими непроходне. У приморју влада јака маларија, често и тифус. Добре пијаће воде нема. На планинама су прилике повољније, осим где нема воде. За операције је најпогодније: доба пролеће.

ПШестоница Албаније је Тирана (12.000 ст), а главна места су: Скадар, Драч, Елбасан, Корча, Валона и Берат.

Главно занимање становништва, је сточаретво. Земљорадња је од знатно мањег значаја због планинске природе земљишта и зато што Арбанаси нису скло-

ДЕ

ма ас аб,