Vreme, 12. 12. 1928., str. 2

-трана 1

Срсда 12. децсмбар 192"

Д Н Е В Н И К

ПОСТАБЉЕЊД И УНАПРЕЂЕЊА У МИНИСТАРСТВУ НАРОДНОГ ЗДРАВЉА

П*

ч'гн омог;."шгга тојкггин саоарвЛиЈ | аа прузи Беопрад—Обрвновац. ОТВАРАЊЕ ЧЕТВОРОРАЗРЕДНЕ ГИМНАЗИЈЕ У ЂАКОВИЦИ 1Сра.т. гкшшсао указ о отвара-

у Новом Г Калнјалас

Вововс Месту. л-р Виктор Гиегстаћ, у шеоту групу упрзззак Оссшнае у ЈагоЈгШтт д-р Сзе ?гт ?слав Штхаревчћ н д-р Драгутае ЂорђоннК. лекар среза казад^роотг и у седму групу в. л. упразшпа болшше у Штилу, д-р Внстор Озапгћ. ПОДИЗАЊЕ ЕЛЕНТРИЧНЕ ЦЕНТРАЛЕ У ВИНКОВЦИМА Оуд Општазе Вазкозачке устуано је н?рад>- аове електрнчне це.ттрале Јут Ганцу Д Д. ез За^реба за 3,Тб7.98в дчзара. НАСИПАЊЕ ТЕРЕТНЕ СТАНИЦЕ БЕОГРАД—САВА Д1ц>еетзја за грађење МкаастаЈрстза Саобр&ћаја расднсала је у окраћеном рсву лишггашчу за пасвпање торетне сггалпце узалог колосека Београд—Сава. Насот1ање 6и се твршило маторијалом добизедом багерооањвм аз Саае. На пролеће ће се, пак, прнстулиги тктда-

0ДЛИ.ЧОВАЊА МОРАВСКИХ УЧИТЕЉА јтрећег реда г. г. Федешн&нд Вах | | тМ^сор, ДЈфнгвап- Певачклг ' Друпггва Моразо-!;Јз: Учител»а у БрI ну, и Карел Томеш. преосодзпн; оапггаае у Брну, и орденом Оа Са! вв четартог реда г г. Хуборт Ма! -~и, утаггел,, цредесишж Пввачког I Друпггва Морал кнх Ј тнтелл у Бр1 Огашслав ТзуЧЈер. замешпс Ј председннка Певачког Друпггва Мо I I равскнх Учнтел>а, даректар ррађан! оке пкоае у Брну. ц Фрааташвк I Каднчнк, учнтел., иословођа ПевалI шг Друптва Моравсшх Учлтеља у ! Вриу. НОВИ ЗАДУЖБИНСКИ ФОНДОВИ Крал» је потписао \"ка*з. к>~>јпм св одобрала осибвање задуазбшкжих фоадова у просветше п хл*маз1е сврхе. н то: <1»онгл Тоше Ђарђевтг}:п, | ''г-гвшег ттрговпа и <1Чшд Даиице М ајор-Мараовић.

Апарат зл ширеае кп)авипе У једну провикцисну гимназију, ноја је врло близу Београда, упао је пре з дзна један агент ноји продаје апарате за инхалирање грла и носа, и речнтоиЛу својом и експериментксгњем успео је брзо да оду шеви и дирентора и цео колегнум за свој артикал. Директор је и пробу »'.зершио због своје нијзвице л нашао је да је настапо олакшан>в дисања. Зато је предложио нолегиуму да се апарат купи ортачки и да два пута дневно, у подне и вече, по сле чассва^ сви инхалирвју грла и кос нано би прашину истерали. И нолегиум је пристао. Платише 250 данара, колико ]е агент «најклжег тражио. Сви су сад једва чекали да се

ј часови сврше, да би употребили апарат^ Први дирвктор отави у нос два пипка од апарата и снажно притисну гумену лопту. Сузо му пођоше на очи; он кину два-три пута и рече: «0, о, баш добро|» То | ургднше и сви нзотавници и нај ставнице, по реду и рангу. Исто се то поновило и у вече после часоаа. Сутра дан, цела гимназија >е кијала. Директор је, међутим, похоали да му је кијавица прошла и упита остале како се они осећају. Сви су Кутали; само један неуви!;авни наставнин одговори; «Взма јв прошла кијавица јер сте је свима нама разделили јуче». И доиста, цела гимназија је кијала. Просвета

НОВ ДИРЕКТОР ГИМНАЗИЈЕ У ШАПЦУ Последњи« укдзом у Мннпсирству ј Просзете постављев је за дпректора ■ гамиазије у Шапду г. Душан Коње-ј вић, днр^ктор и професор гимва-знје у Брцегновом. ПЕНЗИОНИСАЊЕ УЧИТЕЉА Укааом у Мннистарсгзу Просвте! пезанснпспвн су г.г. н г-1>е: Андра Ку-' јунџзћ, учитељ у Ораховцу; Јули^дпа ј "Боковаћ. учитељпда у Београду; Л>у-; 6>мар К-остић, учнтел» у Зајечару;) Ма&а ДдмЈановпћ, учптељппа у Скои-ј л>у: Јелисанета Васвћ, учител.ида у ЉјОовајв; Сталислаз Стефановпћ, у- ( члтељ у Неготнну; -Загорка Гапкћ, учат^гаца у Београду н .Јован Ђорнћ. учитељ у Битољу. УАНПРЕЂЕЊА У УЧИТЕЉСКИМ ШНОЛАМА У Мнннстарству Просвета унапг-е^епи су у внше чиноЕИнчке групе г.г., г-ђе и г-це: Загорка Стаменковпћ, профссор Женске Учитељске Школе у Бе>г; зду; Олга Кие-з, учитељнца вепгги нл Ж з аспе Учит> л»ске Школе у Љублааи, Нанда Маролт. нрофесор Мушке Учптељске Школе у Љубзанн; Рулолф Перхавец. професор Мушке Учжтвљскв Шкозе у Марибору: Стевап | Нешпћ, учител> вештпна Мушке Учптгљске Тколе у Загребу н Јоснп Баугут, такође учител> Еештина Мушке Учите .ЂСЕе Школе у Загребу. НОЗИ НАСТАВНИЦИ УЧИТЕЉСКИХ ШКОЛА За нове наставнике тчптел.скпх 1 школа зоставл>еап су указом: у Жен-; ско; Учитељској Школц у Сомбору г-па Дааппа Лрагићевић. V Учлтел>ско;

Школи у Берану т. Пзан Лакнћ н у Учптељској Школи у Ерцегновом г. Малан Каменаревић. дппломирани слу шаоци впше педагошке школе.

35 година књижевног рада г-ђе Јелене Димитријевић 30. дрц<ч10ра оее годвне навршава се 35 годвла кљвжевнсг рада г-ђе Јелене Димитријевнћ. ОбрпЈ»« се пажља читаоцима да не шаљу купоне појсдиначпо него само по седам купона разпмх датулла одједпоЈ* Датуми не морају бити узастопни

— Моја родитвл>и поклаљај> г >га ева* >г рођаздниа по лвпу с&нгу. — Ондд ви. госпођице. имлте »анога »Н Шхгу ЛЛллотжу!

Г-ђа Је Јена Димитријевић Да би се одужио г-ђи Димитријевик ад љвп нвуморни рад, Савеч -Југословиноко-русикх Сту даната узео је на себе пријатлу дужност да изведе скромну про славу тога дана- Прослову ће от ворнти г. др. Богдав Поповић, професор Београдског Уливерти тета, 30. о-м. у 10 часова пре псдне у великој дворани нове агра де Унпверзвтета.

СРЕДА

К У п о н

12 ДЕЦЕМБАР

БожиЊни поклон читаоциЈча Времена

Серија Награде: 1 од 20.000 ДНН. 2 од 4 ««« 5 од 10 од

5.000 1.000 5 ОО

Име и презиме ... Занимање Место Улица и број

Право учествовања у лутрији нма сваки читалаи који пошал>е седам купона разних датума. На једном од гих седам купона греба ставигн један број у граннцама од 1 до 10x00 и једну од серија: 1 — 1000. Такође попунити своју гачну адресу Сваких 7 купона дају читаоцу право да игр^ на један број н серију. Тако на /8 оваквих купона мо те се ш рати на 4 разна броја и серије. Шаљнте одједном а о по седам купона. — Награде добијају они читаоци ...|И се бројевп извуку 5. јануара. Ако се деси да два или више чнталаца погађају на исти број, онда ће се вућн и серија која одлучује.

Бучење 3. јануара у Шчасова

На једној сеоској свадби при шенлучењу погинула је попадија НикшиН 11. децембра. - Јављају из Плеваља да је пре неколико дана у Пренчанима погинула на свадби несретним случајем Петриша, жена попа Рондовића. Пошто су се сватови били добро

напили један од сватова шенлуче ћи опалио је из револвера и убио Петришу, која је на самртном часу замолила да се за њену смрт нико не окривљује. Овај трагичан случај изазвао је велико узбуђење скоро у целом срезу. (Време)

КратЈке иестн:

- ЛИСТОВИ ЈАВЉАЈУ да је адвокат одбора акционара «Газет ди Фран> изјавио да јв у једном кредитном згводу нзђено 40 милиона франака уложених од стране клијената банке Хано. - ЈАВЉАЈУ ИЗ САН ЛУЧИДА, у Калабрији, да су се тамо деоили земљотреси који су изазвали панику, али који нису начинили нинзкве штетв Жртава нема. - АВАС ЈАВЉА ИЗ ЂЕНОВЕ да је из тамошњег бродоградилишта пуштен у море ко^лраторпиљер од

2000 тона, дужинв 107 метара и брзиие од 38 чоорова. Оео је први из серије од 12 торпиљера, који су сада у грађвњу. _ ЈАВЉАЈУ ИЗ ТУЛОНА да је торпиљер «Симун» спасзо на отворе ном мору посаду хидроавиона «Метеороа који је нестао у недељу пре подн9 на путу иј Напуља за Ајачо - ЈАВЉАЈУ ИЗ ВА'ЈЈИНГТОНА да је парламеитарни одбор за морнзрицу одобрио тражене кредите за модернизовање 3 оклопњаче и зз ј грађење двв подморнице.

-ЕНГЛКСКА ДОКУМЕНТА О УЗРОЦИМА РАТА Аустрија се саремала да нападне Србнју 29. марта 1909. носле ултнматума од 24 сата

Лондон, 11 деиембра. — Дипломатске тајне које су претходиле оелико.м рату помало се откривају и дају историји драгоцена документа. Пета свеска британских докумената о узроцима рата, која је објав.Ђена 8. о. м., износи по први пут на јавност са детаљима, како је у марту 1909 године немачка влада запретила да ће ступити у рат са Енглеском, пошто је натерала Русију једним «ултиматумом» да се повинује њеној и аустријској вољи. Аустрија, у данима кризе анексије Босне и Херцеговине, спремала се да нападне Србију 29. марта 1909 после једног «уотиматума» од 24 сата. Недељу дана раније Немачка је предала Русији ноту у виду опомене, да не учини ништа у корист Србије. Тај дипломатски корак Немачка је појачала великим покретима трупа. У то.м моменту Француска није била у стању да ступи у рат. Русија је морала да попусти. 25. марта Немачка је покушала да направи препад н на Енлгеску. Немачки посланик у Лондону посетио је министра спољних послова сер Едварда Греја и питао је, да ли је Енглеска вољна да следује примеру Русије, гарантујући безусловно одобравање свих устова које Аустрија наметне Србији.

Сер Едвард Греј, врло хладан, одговорио је да не пристаје. Посланик је приметио како је ово решење врлр крупно, толико крупно, да доводи у опасност мир. Енглеска ће се наћи у врло тешкој ситуацији, остајући усамл»ена против Немачке и Аустрије. Све су остале силе, рече посланик, пристале. Греј је одговорио да му го није познато и да на сваки начин моментано не може да да друкчији одговор. После неколико часова затегнутости Немачка и Аустрија су се повукле. Има у овој свесци докумената једна интересантна белеиЈка, која се тиче личности аустријског министра спољних послова барона Ерентала. Министар је тврдио, да .је извршио анексију Босне и Хериеговине пред декларацијом :;езависности, коју је «изненадно» извршила Бугарска. У Енглеској му то нико није поверовао, иако је он дао часну реч. Сви су напрогив држали да је он у споразу.му са Бугарском. Краљ Едвард Седми својом руком ставио је овакзо мишљење на дипломатски докуменат, који се одногио на то аустриј ска уверавања: «Не могу да верујем Еренталовој часној речи. Факта га демантују*. (Време)

ВГРЗА

Динар у Цириху 9.125. Ратна штета 435.75 436. Народна Банна 7025 7030. БЕОГРАД, 11. ДЕЦЕМБРА Девизе; Лондон 276.40 275.00, Парнз 223.21 221.24, Њујорк 50 1К>5 50.705, ЈКенева 1097.10 1001.1 (1, Мишјо 2У8.70 206.70, Нраг 108.05 НИ.15, Берлнет 13.5725 13.5425, Беч 8.017 7.037, Пепгга 0 038 9.008. Интервенција Народне Банне код: Прага, Лочгдапа, Бс^лнна, Пепгго, Жопове, Ввча н Па-риаа. Држгвни папири: Ратна птгета п-р. 430 435.75, тор-мкп децелгба/р 436,о0 435, фебрЈ-ар 413.75 413.75, тондев!цнја је код ратно пггегге ла»5ава, 7 од сто ипв. зајад! 86 85.75. Акције: Народпа Оаака 7030 7025, Бродарсвад Друптгво 565 565.

ПРОДУКТИ Кукуруз новн март—апрнл Вршац 272.50 272.50. Тенденција непромењопа. ЗАГРЕБ, 11. ДЕЦЕМБРА Државни папири; Ратна шгета пр. 134.50 436.50, тормнн д«цемба;р 435 436, фебруар 4г13 4-44.50, фебрузф бео' к-уп 118 415, 7 од сто нпв. ,гајам 85.50 86. Акције.- Народпа Банка 7000 7100, Југссловенсна Банка 91 91.50, ЈБубљ. Крса Банка 125 127, Прва Хрватчмса Штедношша 920 922.50, Трбовљ. Угллнокон. Друштво 470 474, Драва Д Д 450 510. Цирих, 11, децембра: Боопрад 9.125, Паршз 20.28, Лондон 25 185, Њујорк 519.20, Брнсел 72.16, Мнлапо 27.135, Мадрад 83.05, А.мсггордам 208.5875, Борлн« 123 71, Беч 73.02, Штокхолм 138.70, Осло 138.40, Копвнхаген 138.425. Со<1»и;а 8.75, Праг 15.38, Варшава 58.20, Пешта 90 .55, Ат1Ша 6 71, Ц:>риград 2.6Л

ПОЈЈИСТАК ВРЕМЕНА 12-12 - 42

0

Е '.гар Болос: Страшан чоаеК «И ја исто тако ,Ј> рече јој он хладно. «Н(зма смнсла да, вас то шокира, Елза! То је трговнна као и овака друталСојока!/> ноновн опет оша. •Мајор Бмори?« «0н је нли Сојока или ЈБвгов главни злступннк.» «0н није нипгта», реч л Ра,лф нестрпљиво «Тадервнл је схмо мој банкар, а неким случзј*ш н банкар Пола Емерн. Рвкао ми је, да му се не свнђа рлчун Емериј-ЈВ — по књигала — то је једигна ствар коју ми је река> Емери је то некако до^на г ), и вечојЈас оу се његовн људи аопсурили, да очитају добру лчкцнју Та.пеј1вилу. А ја то могу и да до каж*м», рече он. Сутра ће ЕЈмери .Јатворити свој рачун код Сте б»иг Банке и иаиети овоје л >кумонте н кутије. До ђ&волл' Да сам л амо знао?...» Његове су очи цак-лиле. а глас му је дрггао од узбуђмиа А што се тич* Втзе Марло, она се п> гле ових открвка, осећала Соле*/М. «*То Је одвећ страшно, одвећ

страшно!* рече она лаганим гласом. «Не могу да верујем, да људи могу биги тако немилостиви! Је ли тај новац, Ралфе - новац, што је» - устезала се она - «ујак зарадио и ви...?» Њен поглед је нзражавао једва прикривено презирање и то га је љутило. «Не треба тако гледати на те ствари,» рече он. «Рекао сам вам, да је то обична трговина. Противу закона, можда, али има толико других ствари, које су незаконите. То није ништа горе од трговине румом, и ја познајем неке веома угледне личности, које су на тај начин дошле до свог имања...» «То свакако нису угледне личности,» рече Елза, вративши с« нзненада на своје гледиште. И устаде. «Треба да о свему томе размислим,» рече она и пође у своју собу, док јој се по главн вртеле очајне мисли. ГЛАВА ХХИЈ Потпуно страшан Када је Елза сутра ујутру облачила ципеле и спремала се да оде у њен одвратан биро, дошла је наједну дефинитивну одлуку: њен посао код Емериа био је потпуно 'завршен. Зашто није има.та хра1 ^рости да пред иелим свето.м каже • ко је тај човек? То је голицало и

плашило у исто време. Зар је њен морал толико попустио, да је она могла да пропусти један злочин, за који је имала доказа и други, у који је са.мо сумњала? Питала се и чуди.та, како ће се он понашати сада, кад је она знала ко је он, када је знала да је он живео понижавајућим животом, да је страшан, бруталан убица и пљачкаш, који је био у стању да удари и убије једног безопасног човека само зато што је он прекршио правила банке? Идући ка Сити-у пут је нанео у велику продавницу новина и сасви.ч инстинктивно она зави и уђе у продавницу и поче да преврће по наслаганим новинама. И скоро од.мах нађе чланак, који је оног јутра прочитала у новинама и који га је (сад јој је било потпуно јасно зашто) бацио у онако очајну узнемиреност и очај. Један беспослени репортер, који се случајно нашао ту и упутио благајнику, видећи једну лепу девојку како пре1^.г стране и спазивши, да је рекламе не интересују, примаче јој се. «Могу ли да вам по.могнем у чему?» упита је он. «Ја сам запослен у овом бироу». Н>ена прва жел>а била је, да одбије његову услугу. Али она се сетила нечега, што јој је мајор Емери рекао и она се бринула, да

ће јој требати доста времена, док пронађе чланак, који је занимао. «Трудим се, еШ, дронађем један чланак, у ко.ме се говорило о заустављању једног кинеског воза». «Ох, крађа и несрећа на плавом возу? Нећете то наћи на тој полици. То се десило пре неколико месеци», ре*1е он. «Да ли се сећате због чега је тај воз био заустављен?» Млади репортер се осмехну: «Чшви ми се да Ои се на пгго лакшм нлчин дошло до парал роче он. «У том возу су биша два воома бага/га кријумчара опијума.» Опет ошгјутм! И сма дубако уз д&зсну. »Хвала ва/м мјгого, М1гого,» ре че она и жггршо изађе на улицу, на велзисо разоча-рење млада познаваоца жанаке елегапцци је. Било је чудновато, М1к лнпа јо сна, к-ада звонце довело нред Ем< рна, да он иије изгледао ни шта др.\тчиуе, да се шгје нн ма.то ивмонио. Она је верова-ла, да ће он 1Г[ки н-еном ггронзпуБИвам Јгоглоду ггагоднтп да она зна, да и-ма доЈсаде о 1веговој кргшштги. Ночега је мора .1о бити на том јш цу, што је морало да ода гвегово зле МИС.ЛИ. Али се прова/рила: он је био исти као увек и са њогове сг}*ане, ни 1вегово понашан>е ни тан њвгов ниоу одшгадв ин најмању разлику у њач>-

вом опхођоњу наонрам ње, нзузев да је првн пут од како га познаје био л>з г базан. «Воома са^м вам захвалан, што сге аинол дошлш мојој кућн,» рече он. »Би;Не вам сва1и<ко лријатно да чујето, да је г- Таперг.ил прог-ео ноћ но може боље битп и да се доктор нада лд ће за дан два 6и.ти оаовим добро и да ће моћи да иде у башку.» Зар у његовом тону нпгје било нечег нодсмсдлЈљивог? Она је била уве,рена у то и застала је занан»она гвред тш његоном хладном бруталношћу. «Је лн др. Хала-м умоо да ва.м пружн Јаасве утохе и удобности»? шчотави он заЛ'И,м, но че кајући н>еи одгоиор.

«Ви и оувише мотрнте на ме не. мајор Бмори? > речо му она мирно. «НповД1 .*Ч1ла доктора Халама за то што ми је била потребна нечкја утеха нитш њего!>а ирикутноот®. »Ох, онда сте га проото позвали да дође, зар не? Мислио еам, да оге тако учиин.ти,« ро-к* он. ^Јо ли био ичнеиађвр востима о Тапортшловој жалооној оудбинп? Вндим, да вам инје веома пријатно да дикжутуј-мо о тој отнајхи. Па лепо, проћиЉемо на ииома.» Али та ствар ни\)е изГшјала из њпговаг мшЈа, јер после пола сата диктиралл., он је уиита: «Је сте ли нгго прећуталл поводом синоћЈнег догађаја у ра»зговору оа др. Халамом?»

Тражите марку „ТРЕТОРН" Каљаче и саег -циаеле Јрвтвр#'

негаају такмаца