Vreme, 29. 09. 1930., str. 1

ПОНЕДЕЉАК 29 СЕПТЕМБРА 1930

"^ИИРЕКТОР КОСТА М. ЛУКОВИЂ ' РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦ11ЈЛ 14 ПОЕННАРЕОВА 4 -6 ' ' , ТЕЈ1ЕФОНИ ВРЕМЕНА: '40-02, 40—03, 40—04, 40—Об. ТЕЛЕФОН АДМИМИСТРАЦИЈЕ; 20-98 ГЕЛЕФОНСКА СТАНИИА У РЕДАКЦИЈИ Рукописи се не враНају ЧЕКОВНИ РАЧУН КОД ПОШТАНСКЕ ШТЕДИОИИЦЕ Бр. 52204

БЕОГРАД • ГОП. X • БРОЈ 3144

ПРИМЕРАК 1 ДИНАР ПРЕТПЛАТА ЗА 1ЕДАН МЕСЕ11 ■ ипл згмљл » анн. ииоспт- иство V овв ЦЕНЕ ОГЛАСИМА ^еклвип пео: Београлско пзлање ралпи пап I см. 1 стубаи 12*- двн.Л 1елокугпно издање оални лан I см. 14'-- дин\ Целокупно издање неле%ои 1 см. 20*— дин Гекстовп део: Београлско пзлање рални лаи а недељом 1 см. 20* - дин., Целокупно из даа>е раднн дан I см. 25'— дин.. Це/о купно шдаље нележо^ 1 см- 30* лкдара^

Дред балканску конференца/у

Нихање балканске уни/е

тл

САЗИВ И ПРОГРАМ НОНФЕРЕНЦИЈЕ ЈАко Локарно није нмао непосредна дејства на Балкан, Париски пкт и ч>'вени говор г. Бријана, коЈ1#1 је 9- септембра прошле годин< на сво.м паневропском ручку сирао идеју Европске уније, ниоста.ти без одјека- На 28. жеђуаном конгресу за мир. који је 6. до 10- октобра пр. године о<ат у Атини под претсезним бившег фчког првог мкниг. Папанастасију, прихвапена једногласно резолуција, којом ј4 међународном бироу за мир сввљено у дужност да, у сарадши с4 међународним парламентартга ОЈганизација .ма и под покровитељсвом Друштва народа, сазове прву бЈлканску конферениију, која би и|ала за задатак да и такне заједншу интереса балканских народа и да допринесе утврђиваљу дефинггивног споразу.ма. Истовремено конгрес је изразио жељу, да Друшгво на {Ч >да оснује један институт за балханску сарадњу по угледу нј Међукародни институт за интелектуалну кооперацију. Међунаролни биро _исгг,нио је ооју дужност и за идући месец азвао балканску конференцију. која треба да се одржи у Атини, у просторијама грчког парламента. Позив, који је упућен Грчкој, нашој Краљевини, Турској, Румукији, Бугарској и Албанији, претстав ља неку врсту меморандума, у ко*е су нг.зменично претресани: првграм конференццје, њен састав и избор делегата. Задатак и програм к<-Ј1ференииЈе: да проучи сва питаља; тсоја аа балканске државе имају спеиијална интереса и чије би ргше«,е Могло ла их приб.игжи; да испита путеве и начине по којима 6и у свакој од интересованих земал >а разни кругови мог.чи бити придобивени за рад на неопходним и плодним споразумима и за пропагирање јаснијих схватања о нужно стима данашњице и могупностима сутоашњице. Делегашје из појединих држава иогу изнооити највише 30 чланова и равноправне су. Делегати треба да потичу из разних друштвених кругова и да већ самич својим функцијама у тим срединама имају улогу претставника овкх. Са иеђународним карактером и саветодавном улогом кбнференцији ће присуствовати извршни одбор Међународног бироа за мир. У истом својству учествоваће преко једног илн два претставника: Друштва иарода, Међународни биро раза, Међународна трговинска комора, Међупарламентарна унија и Међутродна парламентарна трговинска унија. IV ИЗГЛЕДИ КОНФЕРЕНЦИЈЕ Основна претпоставка успешног рада балканске конференције јесте да се за основу изграђивања споразу.ча међу балканским народима има узети политички статус на Ба.теану, који почива на уговорима о миру. Сваки покушај да се на бази ревидованог статуса између сарадња балканских карода осујетио би сваки плодан рад и сваки позитиБан резултат. V овом погледу врло је важно, какво ће бити држаше бугарске Јелегације. Више је него извесно, да Не садашњи статус као база претставЈБати полазну тачку, нелодложну дискусији, за све остале аелегације. : Друга претлоставка је да све учесничке лелегације у име својих земаља далгковидо, широкогрудо, цо^роначерио и погпуно независно рлсчатрају положај и интересе Бал Кана, да имају развијен счисао за балканску солндарност и независност. Код свих шест позватих земалл то се тешко може претпоставити. Румунија се уопште не Мп'*'е сматрати балканском држа>о«, јер јој се сачо незнатан лео тсриторије налазе с десне стране Дунаач, т. ј. на Балкану, Турска се такође не може сматрати бал' канском лржавом, нарочито како [ ј;' и-ен политички центар преиет у

Азију. Албанија је балканска држава само географски, Тирански пакт, међутим, био је и остао несу.мњив докуменат, да она не са.мо нема смисла за балканску солидар ност већ ни за своју ни за балканску независност. Није искључено да њена делггација иступи као инструменат италијанског фашизма, који нема, или бар мисли да нема, никаквог интереса у консоли .: јији наше|- Полуострва. Исход конференције је у знат ној зависности од држан.а бугарск« делвгације. Да ли ће ово биги далековидо и добрончмерно или' кратковидо и инаџијско? У погледу балканских ства рп, у бугарском народу се ваада водил а борбз ДВ1 духа: злог и доброг, слепог и визионероког, татарског и словенског, негатив иог и' позитивиог, издајничког и верног, руши-тачког и стваралачког. Дт»'ги је до сала био доста упоран, али је први скоро вазда побеђивао. Поред све деликатности балканских односа, добра воља и такт могу много постићи. Да би се омогућио успех конференције. мора се полазити од онога што -спаја и упућује на сарадњу балканске народе а ии у ком случају од онога што их раздваја и шни па борбу. У по гледг интереса балканских народа негумњиво је ово: ти су интереси, у колико су правилно схваћени. идентични: у колико то нису, они су посебни и спецпфични али ни у ком случају сулротии и унакрсни. Посебност извесних иптереса иикако није сметља за сарадњу у сфери заједничких. Сарадњи, и 1х) врло интимној и пријатељској, др жава Мале антанте ни мало не смета посебност извесних инте реса: битно је да су им они витални заједнички. А солидарност интереса балканских народа нзје ништа мања него чланипа Мале антанте. Већ с!Ма околност ла је сазивање балканске конференције стављено на дневни ред и да долази до њеног одржања прегс-гавља успех. Ако све то не даје поводј неодмереним нада.ма оно у сваком случају отклања разлоге за безнадежност. То ипап није без значаја. пошто наД1 кад-тад може одвести успеху. докле бевнадежност — никдд! V ЗАКЉУЧНА НАПОМЕНА Кадгод, је реч о регулисању балканских прилика не сме се губити из вида. да те-жиште бал канскдг проблсма лсжи у сређивдњу односд између Бугарске с једне и Грчке и наше Краљевине г друге странс. Иако би то био споразум у уи;ем смислу, он би безусловно водио широком бадканском споразуму. Друга споразум је мање неопходан нето први: без овог последњег могу постојдти нормална односи на нашем Полуострву, док се без другог тешко могу замислити. Није ли онда најлогичније да се н на самој конференцији пође тим путем. Споразум грчко - бугарско југословенски бно би за прво време потпуно довољдн. Мп се потпуно слажемо са г. Ј1. Саваџијаном у погледу суштине н облика тога слоразума. (В. 1-а Кеуце Јеб Ва1кап$, таг« 1930, РагЈ5 ).Он бн требао да обухвати: а.) уговор о пријатељству н сарадњи; б.) пакт о ненападању и в.) пакт о немешању. Уговор о прнјатељству и сар 1дњи налагао би уговорнипзма: да раде на сталном побољшању својнх односа: да у свпма прилпкама уздја.мио пружају међусобну помоћ, разуме се у оквиру пакта Друштва народа; да зпкључе општу конвенцнју о арбитражр, регулиС1њу спброва судским путем н измирен.у: да иСпптају могућност чариискв унпје и побаљгаања међусобне ра-змене; д а предвиле стварал.е рааиЈи кошкжја, које

би проучавале пигање политнчког, економског и интелектуалног зближења; да свечано прогласе поштовање начел!: »Балкан балканским народима». Пакт о ненападању зн1чио би лзречно прихватање начела из Париског пакта, док би се пактом о немеппњу утврдила обавеза за све три владе: да се не мешају ни једна у унутраш' ње стварц друге; да не ометају ник1д дипломатску или економ ску акцију коју б'и једна од уговорнипа евентуално ангажовала у инос-гранству, у колико ова акција ие би бил! у супротности са одредбама иакта Друштва народа. Тек после једног оваквог ужег споразЈчм! могло би се по Ј купхатл остварење ширег, ради-

ти на стварању балканоке уније. Ако се овај други не би могао постићи, ситуацијд н« би бнла нарочито трагична. Бдлканском конференцијом биће опет стављена на пробу свест балканских царода о њиховој солидарности. о њнховој узајамној упућености, о заједннпн њпхових највиталннјих интереса. Наша ]е лзјтоллија жеља, да се балканске нације локажу достојним својих држав них незавнсности и свесним бал К1нске солидарности, да прстстојећу пробу успешно издрже. Не буде ли то.случај, онда ће свако понети свој део одговорности пред историјом и пред будућношћу. МИХ. М. ЖИВАНЧЕВИЂ

Жене освајаЈунебо

У Веоград /е долегела ави/атичарка т-Ђа Брус, која /е кренула нз Лондона у намсри да на ст&ом спортској * аЂмону обиђе свет Ц 1> <> 10111» <1 Р Јецини интервју на своме путу дала је сараанвку .Времена"

Оставка г. др. Днтона Корошца ОЧК> За Мивистра шума и руда наименован је г. Душан Сернец, досадањи бан Дравске бановвне

Г• д-р А• Корошец Њ. В. Краљ примло је 26 о. м. у Нишкој 6а-н>и, у аудијеиДнју г. др. Антона Корошца, Ми нистра шума и рудники. Том приликом. Његово Величанство Краљ благоизволео је уважити оставку г. др. Корошца, коју је из здравствених разлога лоднео на положај Минпстра Шума з рудника, и у знак признања за досадапгњи рад благоизволео га је одлшсоватп нгјвишим одлпковањем, орденом јКарађорђеве Звезде II реда. Оставка г. др. Корошца гласн: "Вашв Величанство, Слободан сем , поднвти Вашем Величанству оставну н а полсжај Мкнистра шума и руд»ина. Ленари ми савегују, да своју болест, која се је у последње време погоршала, лечим у потпуном миру и на дужем одмору. Савест ми не дозвол>ава, да би у свом еремену задржао послове, које не бих могао свршавати наио то држаени мнтереси изиснују. Ваше Величанство молим, да и у овом тренутиу примите изразе моје потпуне вернооти и безграничне оданости, уз искрену захвалност за досадан>е повере«,в, те приправност да се уве« одазсвем Вашем Вмсоком позиву на службу з а НРАЉА и ОТАЏБИНУ. Г. Душан Сернец Сматрам за своју дужност, и овом прилином изјааити, да *у и дал.е, увси и свуда, у слђзи са осталила родолубима, веран израженмм начелима Вгшег Велмч&нства и денларацијама Краљевсж« Владе ргдити за југословенску националну и држгвну мисао, нано би могло Ваше Величанство и цвла Крал>евина Југославија мирно гледати у сво ју будукност. Вашем Воличаиству одани и верии. Др. Антон Корсшец, с. р.« На предлог г. Претседника Министарског савета Његово Величанство Краљ благонзволео Је указом од данас наименоватл за Минпстра шума и рудника г. Душана Сернеца. бана Дравске бановине. После данашњег пријема у аудијенпију код Његовог Величанства Краља г. Д> шан Сернец положао је заклетву. (Централни пресбиро) ЗАСТУПНИК БАНА ДРАВСКЕ БАНОВИНЕ По наименовању бана Дравске бановине г. Дутпана Сернеца за Министра шума и руднпка, дз г ;кност бана Дравске бановине вршнће г. др. Отмар Пиркмајер, помоћник бан^ (А. А.)

Опроштај офнцира Љубљанског гарнизона са генералом г. Вуновићем ЈБубљала, 29. септембра. — Офицнр« љубллноког гарннзона прнреднлн су снноћ у Офицнрскои дому опроштајно вочв артнлернском бригаллом генералу г. Алексавддо Вуковнћу, кочанзанту артилернје Дравоке дивнзијске обласги, којн одлазн у псн1нЈу. Са г. Вуковићем у иие љубљанског гарнизона опростио се дивизнјскн генерал г. Слва Трнпковић, а у име артилернјгких офпцнра командант 1в. артилериског п^ка, пукопник г Раливоје Јомновпћ, Генервл г В$ковнћ одлаан у Београд, (Врема)

Умро је бввшв командант немачке крстарице „Гебен" Берлин. 27. септембра. — Данас је у Бер.тнну умро. у старости од 78 година, вице адмирал у пензији Рихард Акерман. ► Берлинсна „Уфа" сннма у Дубровннну јеоан новн фнлм Љубљаиа, 28. септсибра. — У Љубља!гу је стнгао фшикгжа глумац из Берлкна. г. Ва.тгвр Фкртнвр. који путује у Дубро^ник рде (16 фнлмсво предузеКв Уфа с«иммтн ј&лал нови филм. У Љубљанн је г. Фнртнер посстио своју с®сч>у. (Врамв)

Потиуво неочекивано присие-| ла је у Беогрзд на бежаипјски аеродром прекЈуче по подне, у 4 часа, енглеока авијатичарка госдођа Брус, л јуче;изјутр1 у 9 часовл продужила п.ут овојим малим шортским авионом блек беи-Блубед са мотором Жипси од 120 коњских снага. Недавно је и Мпс Џонсон пре летела преко Београда, и задржала се у нашој средини. неколико тренутака..Али док јв њено име већ било познато широм целога света, после успелог лета Лондон — Аустрадија; нме госпође Брус је још врло мало познато. Телеграми тек почињу Да га спомнњу; али ако и њен лет Лондон—Токијо. који је сада предузела, потпуно успе, по-" стаће и оно славно. Госпођа Брус је уопште првн авијатнчар који лем авионом потпуно сам нз Енглеске за Јапан, опако исто као што је пре две годнне енглески авијатичар Хинкл пре летео сам са својго! авионом из Енглеске у Аустралију. Приспевши у Београд г-ђа Брус примилл је сарадника Вреиена и љубазно пристада да за Врвме проговорн иеколико речи о свом лету. Никакав друга интервју, мјаввла је У поБерсњу нашем сврзднику, неће давати све до Токија. НАУЧИЛА САМ ДА УПРАЗЉАМ АВИОНОМ ЗА 30 ЕНГЛЕСКИХ ФУНТИ — Удзпа сам с« пр« дмвт година. почапа је да прича госпође Брус. и имзм еећ велимог сима од 8 годнна. Просто ужнеам у спорту, тако сам ја и «ој муж

АвиЈатнчарка г-ђа Брнс на Бе&градском аеродрому

»ејвдно учвстаовали на многобројним аутомобипским трнама, Код нас се у Енглесној туриотичка авијацијв разеија нсвероватном бозином Сада је модсрно имати свој сопстоени спортсни авион. И ако имам 34 године. решила сам се да постанем авијетичарка. То с« све одиграпо само пре ненопино недела, и као што видите ј а еећ петим. — Неучила сам да управљам аеионом за 30 еиглеских фунти (8.280 динара). Почела сам са учен»ам 1 .аегусте ооа године, и пстепа сам б дана са учитвљем За то еремв провопа сам свега 10 чесова у ваздуху. Седмог дана. каца ми јв учитвл петвња рекао да сам способна и да могу потуно сама Да пвтим, купипа сам свој авион и *а поспвд1ћих 5 нвдеп»о пробавила сам 50 часова у ваздуху швтајући се по Енглвској. Затим сам св одјвчном одлучипа да првдузмвм једно ввлико путован»в иојв до данас нијв поотигао ни јецан авијатичар. ВРЕМЕ ЈЕ БИЛО ГРОЗНО И ЛЕТЕЈТА САМ САСВИм НИСКО ПРЕКО БАВАРСКИХ АЛПА — Пошла сам из Лондона пре трм дема. До Београда учииила сам три •тапе: г^рвог дена Лондон— Мик- I

хен, другог Минхен—Беч и трвтреКег Дана Беч—Београд.Преог дана време јв било врло рђаво. Једно време лутала сам над рв« иом Мајном, апи ипан сам успела да од Франифурта легтим до Минхена, где сам морала тог дана да преиином путсвање. — Најтежи део мога досадашн-ег путовања био јв између Минхена и Боча. Вр«ме је било страхоеито. Услед густе магпе нисам могла да лвтим долином Дунаеа. Код Линца пробила сам се ироз планине и лвтела Сам саСЕим нисно испод густих облаиа. пробијајуКи се између огром них планинсиих иланаца. Воеме је било грозно ч летела Сам сасвим ниско преко баварских Алпа. — Од Беча до Беофада имала сам пепо време, али двапут сам морала Да опраељам свој авион: у Бечу резервоар за бензии, а у Пешти циркулацију ул»а. Сада ми је све у потпуном рвду, и надам се да ћу уСпети да остварим свој сан. АКО СТИГНЕМ У ТОКИО ПР0ДУЖИЂУ ПУТ ОНО СВЕТА — Сутра продужујвм пут из Београда за Цариград, па онца за Алеп, БагдаД. и тако редом сзз до Токија. где треба да стигнем за 15 дана рачунајуМи одавдв из Беофада. Мој авион н» троши много бвизина^ може да понесе ноличину од 72 галоиа, а то јв довољно да летим 12 часова без слуштан>а са брзином од 150 километара на сат. — Твк иад стигием у Токио решиКу се дефинитивно на коју ћу страну. Вероватно да ћу из Токиа продужкти пут око света. 0 томв нисам још никоме назала ни речи. У Лондону сви су ми се смејали кад сам причала да Ку сама лвтети авионом за Токио. Шта би тен помислили о мени би им поверила сеоју праву намеру дз на јвдном малом спортском гвиону обифам цео свет. —У Токиу уирцаКу се у лађу за Сан Франциско, одатле продужиКу аеионом за Њујсри, а затим вероватно одлвтеКу* за Флориду и Кубу, где Ку се поново уирцати у лађу до јужнв Афркне и из Даиера продужиКу преио Марока, Гибралтара, Шпаније и Париза у Лондон. — То је све само првтпоставка. Ко зна да ли Ку у томе успети? Ако се све сарши сре&но, у Лондон Ку се вратити за БожиК. КАГ^ЈАН МАТЈУЗ НЕЂЕ ТУЋИ РЕН0РД Лондон. 27. сеатембра. — Јављају Бангкока, у Спј&му, да је капетан М«тјуа прн спушгаљу на тамошњп те« рен знатно оштетпо сво; авпон. Епнса а једно крнло авнона су слои* љенн. Верује се да ће оправке оштећено* авнона грајатн неколнко дааа. Услед овог квара пзгубљена је смка нала да ће капетаа Матјуз тући Хннклеров рекорд, којн ;е овај поставпо на лнкнји Енглеска—Аустралн* ја за 15 п по дан.1, погато је капегзн^ Матјузу за постпвљање новог рекорла потребно ла до 1. октобра пређе ; опј 3.600 мн.т>а. т. ;. преостало ратојањ« које га јслп одваја од Аустралпје. (А. А.)

Руска ескаорз посетнк Турсну, Итапију н Грчку Москвв, 27. септембра. — Р»у с нв МРноморска вскадра. коју Кв сачнњаоати крстарицв ЧЕРВОНА и УКРАЈИНА, као и дез торпиљера. лриредићв ускоро взжбв у Срвдоземном мору и том припииом лосвтити Цариград, Меси. ну и Пиреј, (А. А)

Нова турска влапа Ангора, 27. септембра. — Исмет паша образовао ј в своју нову владу. у коју су ушпи сви бивши министри пов1)ашњвг кабинета, изузев ранијих министара правдв, привредв, грађеонна и просввтв, којв су овсого сада заузопи г.г. ЈусуЛ Кемел. Мустафа Шервт. Зокаи и Есвд боЈ. (А ,А.)