Vreme, 14. 10. 1932., str. 1
Петак 14 октобра 1932 г.
ДИРЕКТОЛ СТАНПСЈ1АВ КРАКОВ РЕДАКЦ1ЦА И АДМИНИСТРАЦИЈА ПОЕНКАРЕОВА 4—0 ТЕЈ1ЕФОНИ; днрскција предузећа 24-007, лиректор и секретар листа 24-009, блага|на и администрација 24-003, уредници 24-001 и 24 002, стенографи 24-004 и 244)06, штампарија 24-008, огласно оделење 24-005, спортски нзвештаји 24-001 РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ.
(!>"*
с
Бсоград, год« XII
Брзј 3373
ПРИМЕРАК 1 ДИНАР ПРЕТПЛАТА ЗА ЈЕДАН МЕСЕЦ. НАША ЗЕМЉД »дт ИНОСГРАНСТВО м дин. ЦЕНА ОГЛАСИМА: РЕКПАМНИ ДЕО: !• см. 1 стубаа 12.— дин. ТЕКСТОВНИ ДЕО: I см. I стубац 20.— дин. МАЛИ ОГЛАСИ ПО ЦЕНОВНИКУ. ЧЕКОВНИ РАЧУН КОД ПОШТАНСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ БР. 52204.
Којим путем
Шта је боље: обуставити плаћања или олакшати их? Одложити их на одређено или чак и на неодређено време, или учинити та плаћања могућим? Шта је од тога боље, под претпоставком да се може да бира и да је и једно и друго лако изводљиво? Да питамо повериоце и дужнике, националне економе и банкаре, земљораднике и индустријалце, рентијере и предузетнике, чиновнике и раднике. Какав би био њихов одговор, када би се извршнла једна анкета? Одлагање плаћања, то је констатовање факта. То је, скоро бисмо рекли, акт беспомоћности. То није политика. То није никакав гест државничке мудрости и проницљивости. Омогућити и олакшати плаћања било на који начин — а има их на избор — то је политика достојна државника. Друго је питање да ли је и у којим околностима оваква политика могућна. За њу се може задоцнити. Може чак и неповратно да јој прође време. У том случају омогућавање и олакшање плаћања долази само по себи, природним током. Ничијом нарочитом вол»ом и без нашег учешћа. Против природе не може се борити, а она не допушта трајно поремећење, трајно губљење равнотеже. Прво је умртвљење, застој, заустављање овог сложенога механизма, који условљава данашњи наш привредни поредак. То је успоравање и онако већ троме брзине којом новац циркулише. То је заустављање машине. Друго је прилагођавање при• ликама и парирање. То је стварније гледање на ствари, то је омогућавање засталога привред нога и, шта више, укупнога друштвеног живота. Ако хоћете, то је у неку руку и „навијање" привреде. У првом стању, чак и кад се оно јавл»а као фактично, дуго се не може остати. Оно је само прелазно. И, пошто није дефинитивно, у њему се не може остати. Оно је провизорно. Јер, зашто се плаћања одлажу? Зато да би се сачекале боље прилике да изнова отпочну. Чека се на неки догађај, да се нешто догоди ван нас, неки случај или неко чудо, па да нас из ћорсокака изведе. То личи на покушај да се тешкоће преспавају, као што би неке животињске врсте преспавале зиму. Олакшати и омогућити плаћања, то је конструктивна политика. То је предвиђање догађаја. То је гледање унапред и пут на који указује искуство. Вештачки и недужно подигнути терети дугова нису се никада плаћали. Историја не познаје ниједан такав случај. Човечанство би поклекнуло под теретом интереса на интерес, када повремене олује и поремећаји не би брисали већи или мањи део главнице. То је и повериоцима врло добро познато, како колективним, тако и појединачним. Нема данас ниједнога повериоца, који не би пристао на поравнање, ако би му оно колико-толико гарантовало да ће доћи до наплате реалнога свога — а не номиналнога — потраживања. Нема светиње уговора, када се стицајем прилика, без икакве кривице дужника и без икакве заслуге поверилаца, терет дугова изражених у новцу, а претворених у робу — удвостручи или утростручи и када у истој сразмери порасте учешће капитала у народном и општем светском дохотку. Све дубљи је јаз између појединих држава. Свака се затвара у себе, ограничава трговину, сузбија увоз, води често немогућу царинску и административну политику аутархије. Није у моћи ниједна земља да олакша или омогући плаћања у ииостраниству. Мораторијум на-
лази оправдања. Када се производи не могу продати на страни, чак ни по којој било цени, онда се не могу плаћања ни очекивати. Она су могућа само, ако се пронађу рудници злата. А то није тако честа појава. Енглеска, а за њом и Француска, користе. се необично ниском каматном стопом и врше конверзију, стварајући велике уштеде у буџетима. Енглеска претвара 5 од сто ратни зајам у 3 и по од сто и на суму од 2 милијарде фунти ште ди годишње 30 милиона фунти стерлинга. Француска смањује интерес на дуг од 80 милијарди франака просечно са 1 и по од сто и ствара годишњу уштеду у свом буџету од преко милијарде Франака! Сав остали свет посрће под теретом високе каматне стопе, по којој уосталом не може добити никакве нове кредите. Треба да се сами помогнемо. Мора се гледати како да се са што мање штете изиђе из данашњега светског хаоса. Самопомоћ је најбоља политика. Бнглеска се с успехом служи политиком појевтињавања новца и послужила се и падом фунте. Велике жртве учиниле су оне земље, које су прешле на златно важење. Оне су се задужиле у иностранству да набаве потребну по&логу. На те дугове плаћају релативно велики интерес. А све су то учиниле да се укопчају у светски привредни и финансијски оистем. Очекивале су да ће из иностранства почети да струје кредити и капитали, који би оплођавали националну привреду и појевтињавали новац, који је важан фактор не само у продукцији, већ и у потрошњи добара. Ништа од тога нису дочекале. Тиме само себи штете. Инострана привреда има сва преимућства, која јевтини новац доноси. Многа предузећа живе тамо, док би она код нас пропала. Има послова, који се код нас не раде, а који би се обављали, кад би имали тако јевтине и обилне кредите, које иностранство ужива. Златни стандард не функционише правилно. Он је некада, у нормално доба, служио као коректив пасивности трговинокога биланса сваке земље. Данас се то вештачки спречава од стране земаља, које би требале да примају робу или да одобравају осталом свету зајмове, а које не примају плаћања ни у једном ни у другом виду. Тиме се пасива земаља, које дугују, повећава и устаљује. То је нов начин експлоатисања, који историја још није забележила. Дошао је тренутак да се помисли много озбиљније како да се обезбеди опстанак и одржање. То је руководни принцип, који се мора усвојити према иностранству. Политика је акт предвиђања, док је констатовање стања чекање на догађаје, случајеве и чуда. У овом конкретном случају намеће се закључак да је много саветније створити нове могућности за рад и за раздужење или бар олакшати плаћања, која су данас тешка и омогућити она, која више нису могућа. Боље него одлагати плаћања, која би све довела на мртву тачку. ГРАДИМИР КОЗОМАРИЋ
Г, Лоја Џорџ о могућности раШа Лондон, 12 октобра. — (А.А.) Г. Лојд Џорџ одржао је данас говор на скупштинн мођународног друштва за инр. Г. Лојд Џорџ, говорећн о страховању због могуНностн рата, нзјавно је поред осталог следеће: „Ннко не желн рат, алн то не значн да он нпак неће избнтн. СсИајући се 1011 годнно ја могу рећи да ннједна од тадпгаљих водећих личности у Евпопи ннје желела рат алн је рат избио,''
7 БВЛОЈ КУВИ
а
Разговор дописника „Времена са г, Хувером Претседник Сједнњеиих Држава жпво се интересује за нат? емиграцију
Вашингтон, почетком октобра. — Окружена прекрасним палатама разних министарстава, резиденција Претседникова — Бела Кућа — изгледа сасвим скромно. Толико окромно, да онај ко не зна, не би никад помислио да ту станује претседник најбогатије републике на свету. Белом Кућом се зове од 1812, кад су је Енглези запалили и хтели пожаром уништити. Ватра је оставила само зачађале зидове, који су после обељени, и побељивани сваке године блеште сада својом белином међу тамним дрвећем уоколо. ,Пред улазом је водоокок, а пред њим велика леја белог цвећа на затрављеном дворишту. Често сам пролазио широком Пенсилванија улицом, поред тога мирног дома, и сваки пут се обазрео на то бело цвеће, иза којег се види прочеље Беле Куће. За оградом, поред улице су јата птица. Хитре веверице прилазе из џбуња до ограде, заустављају се пред људима да им даду орахе. У предвечерје, кад престане цвркут птица и сумрак падне полагано, виде се по дворишту милијарде кресница. Гаје их за украс тихог врта у лепим летњим вечерима.
Г. Хувер Нема војничке страже на улазу; само полицајци ходају свуда уоколо по тротоару и посматрају пролазнике. Од задњих демонстрација, бивших ратника, број полицајаца око Беле Куће је већи. Кад су демонстрације беснеле најжешће, у јулу, саобраћај на Пенсилванија-улици, непосредно пред Белом Кућом, био је сатима потпуно заустављен. Тада полиција сама није могла да успостави ред, па је дошла војска и очистила Вашингтон од демонстраната. То је био један од ретких случајева где је био нарушен свак-" дањи мир пред Белом Кућом. У савршеној тишини стоји та Бела Кућа у средини града, и човек, пролазећи поред ње, и нехотице мисли о господару. о човеку кога је сто и двадесет милиона слободних грађана поставило унутра, и за четири дуге године дало му моћ коју немају ни уставни краљеви. Ту станује он, и одатле се дају смернице државном животу Америке и њених колонија. Сама по себи дође човеку жеља да види тог важног заступника и владара државе. Породила се та жеља и у мени. Везе у Вашингтону омогућиле су ми да ту жељу испуним. Инжењер Мак Кормик. стари републиканац и школски друг претседника Хувера, више ми је пута приповедао о годинама проведеним на школовању са Претседником, и о садањим посетама свом старом другу. Њему сам најпре изрбзио жељу да бих радо видео Претседника. Он ме убрзо упознао са Претседниковим секретаром г. Јослином. Био сам код њега једном четрнаест дана пре аудијенције код I
Бела Кућа у Вашанттону
Претседника. Чекао сам подуже, али је било пријатно чекати у расхлађеној дворани док је напољу било 100 степени Фаренхајтових. Испитивања никаквог није било. Док сам чекао, изгледало ми је да су телефонски тра жене информације о мени (као што је овде познато, два најближа секретара Претседникова била су раније детективи). Чекаоница у Белој Кући је скромна, као и њена спољашност. Бели зидови, готово без украса, са тешким фотељама и столовима. Улазе два виша полицијска чиновника. Не знам им чин, али још никада нисам видео толико трака на рукаву као тај пут. Један је имао седам, други осам. У једном углу дворане скуп младих људи. Дописници листова. При улазу сто, и за њим пуковник у цивилу. Посетиоци при лазе секретару. Један скуп свештеника жели аудијенцију код Претседника. Одговара им се да дођу кроз 14 дана. Седим и чекам. Насупрот мени седи постаријн високи господин, прелиставајући нека писма и нешто размишљајући. Приступам му и ступам у разговор. И не пада ми на ум да би то био који од утицајнијих државних чиновника. Али му пристула пуковник и ословљава га учтиво: „Мистер Хајд!" „Хајд! Министар Хајд?" јављам се ја изненађен. „Јест, ја сам министар Хајд", — одговара он мирно. Све друго би мислио него то, али у Белој Кући не можемо показати никаквог изненађења ако сретнемо и највише чиновнике. Посетио сам Белу Кућу још два пута после тога. Једном сам дошао баш у часу кад се разилазило свих десет министара са седнице коју су имали са Претседником сваког уторника. КОД ПРЕТСЕДНИКА Дан пре заказане аудијенције звао ме телефоном Претседников секретар г. Кларк и рекао ми да дођем следећег дана. Аудијенција ће трајати 10 минута. Шта да му кажем у 10 минута, мислио сам цело вече! Знао сам да аудијенције обично трају 5 минута, а понекад се Претседник само рукује с посетиоцима. У десет минута се ипак може разговарати. Отишао сам тачно удванаест, секретар Кларк ме већ чекао. Преда мном су седеле и чекале на аудијенцију четири младе, лепе девојке из државе Мичиган. Послале су их сељачке задруге да Претседнику предаду корпице дивних бресака какве роде у Мичигану. Нисам знао чему више да се дивим, лепим девојкама или дивним бресквама! Убрзо су госпођице отишле код Претседника, а мене је секретар Кларк увео у своју собу која је одмах до Претседникове. Говорио ми је о огромном послу Претседниковом. У разговору са
шта сам хтео да разговарам са Претседником. Двокрилна врата су се отворила. Секретар Кларк, који је био секретар и претседнику Кулиџу, ступио је пар корака напред и најавио ме Претседнику. Ступио сам у пространу собу, Претседников кабинет. Једини украс на зидовима је свилена државна застава. На средини кабинета сто, а за столом стоји претседник Хувер. Висок, снажан човек, изразитих црта, а блед и очевидно уморан од напора. Осмех му игра на образу; остао је можда од разговора са лепим девојкама из зеленог Мичигана које су му на столу оставиле дивне румене брескве. — Добар дан, господиие Прет седниче! — поздрављам га ја. — Како сте, господине Кобал? — одговара он добродушно и пријазно. Толико добродушно и пријазно да нисам знао како бих почео разговор. Поглед ми је за час, као и Претседнику, "пао на брескве на столу. И почех о њима: — Господине Претседниче, брескве су одиста красна репрезентација за државу Мичиган! — Да' Јесте ли их видели? И опет се оомехивао. Напољу су се затварала врата. То су одлазиле госпођице из Мичигана. Отишао је из собе и секретар Кларк. Тај, за другу прнлику потпуно неприкладан увод, прибрао ме и почео сам говорити што сам желео. Говорио сам му о нашим досељеницима у ову земљу и њиховом положају. Озбиљно ме слушао, гледајући ми право у очи, одговарајући или стављајући по коју примедбу. Видео сам да га је моје излагање интересовало. и кад сам завршио, напомињући да се о нашим исељеницима и мало зна и мало води рачуна, одговорио је живахно: Да. разумем; положај међу новим држављанима није лак. Но, ипак они који су одлучили да ову земљу прихвате као своју, успеће најбоље ако се што више ужнве у амерички државни живот. Минуте су брзо протекле. али сам казао све што сам желео. Претседник се потом почео интересовати за моју личност. — Из којег дела Југославије долазите? — питао ме при поласку. — Господине Претседниче, ја сам Југословен по роду, алн ја сам рођен у оном крају око Трста и Горице који је, по уговору о миру припао Италији. — Имате ли у Америцн родбину? — Не, господине Претседниче. Мој отац, преко 80 година стар, живи у Горнци. Био је десет година у Америци. Знам да ће се много обрадовати мом иду ћем писму, у коме ћу му јавити да сам имао велику част да разговарам са Претседником Аме-
ре-
I — Мр. Кобал. поздравите сво | га оца и од моје стране кад му будете писали. — Хвала, господине Претсед-* ниче! Време је протекло. Претседник је устао и опет рекао при-« јазно: — Хвала за посету! — Хвала вама, господине Претседниче. Ако стигнете да посетите Европу, посетите и наше крајеве, Југославију. Нико се не би више радовао од Југословена кад би у својој средини видели Претседника Сједињених Држава. — Хвала, и до виђења као је г. Хувер. Врата су се опет отворила ц г. Кларк ме је спровео у претсобље. У чекаоници ме гомила чиновника опколила и испитивала шта сам разговарао с Претседником. „Ко сте ви, шта сте говорили?" Нисам им дао жељене одговоре. Желео сам да будем сам, и да размишљам о утиску који је на мене оставио Претседник Сједињених Држава. Пре свега о његовој добродушности и неусиљености. Његово добродушно, природно. држање оставља најмоћнији утисак. Слушао сам о томе и пре, али нисам веровао. Уверио сам се да је тако. Потекао је, као и већина америчких претседника из окромних грађанских редова. Велика моћ и част нису га изменили. Остао је уљудан и скроман грађанин. АНДРЕЈ КОБАЛ
Г.
њим био сам скоро заборавио | рике о којој он увек говори
Хувер о лажним пророцима Лондон, 13 октобра. — (А.А.) Јављају нз Њујорка да је претседник г. Хувер одржао говор претставницнма савеза америчкнх адвокагскнх удружеља. У том говору коцђ је снлпо одјекнуо у целој земљн, г. Хувер је рекао да је у дапашњо доба државнн облнк Сједнљеннх Држава пред нзвесннм нскушењнма. С тога, рекао је г. Хувер, треба бнтн врло обазрнв према пзвесним лажннм проропнма ко>л пам проповедају долазак новог мнленија. Има у нашем јавном жнвоту, рекао !е г. Хувер, нзвесних лнчностн које нам проповедају пове облнке државие управе, који на првн поглед .можла нзгледају врло прнмамљнвн, али који су у стварн пггетнн н неостварљнвн. Г. Кулиџ аштује за /. Хувера Лондон, 12 октобра. — (Л. А.) Јавл>ају нз Њујорка да је бнвгпи; претседннк републнке г. Калвин Кулнџ одржао говор у коме се својскн заузео за кандиданнју г. ХувеИзмеђу осталог г. Кулнџ је ре«ао да нпје тачи 0 тврђење да бц сннжење тарнфа допринело појнчању амернчке спољне трговнне. Ието је тако оспорно могућност рецнпро. цитета на том пол>у. Огране земл.с рекао је г # Кулиџ, купују у Амерпци еамо ако их на т 0 Јфвнућују цене и каквоћа. Бнвш-и г^етсодиик рекао је такође да је садатпљи америчкп тарифски режи.м према страним државама још увек много по. вољнијн но што је ражнм тнх држава према Амернцц Аморички посланици ирошив закона о прохибицији Њујорк, 12 октобра. — „Чнкаго Трибјун" донео је један чланак у коме тврдн да су се од 117 кандидата амерцчког конгреса 347 изјаеинлн за укидање закона о прохнбииији. За одржавање прохнбнцнје нз-. гледа да се нзјасннло свега 28 чланова конгреса. Остала 42 чланч дала су неснгурне одговоре. Де.мократскн кандидатн, којих има 228, скоро су сви за 'укндање прохнбиције. Само је једап био противаи. Н већнна републнканана јр за то. (ВуемеЈ