Vreme, 13. 01. 1933., str. 1

Петак «3 [аиуара 1935 г.

ДИРЕКТОР СТАНИСЛАВ КРАКОВ РЕДАКЦН1А Н АЛМННИСТРАЦИЈА ПОЕНКАРЕОВА 4—6 ТЕЈ1ЕФОНИ: днрсЈгција предузсћа 24-007, днрсктор н сећрстар лнста 24-009, блага|на н адмнннстраинја 24-003, урсдннцн 24-001 н 24 002. стенографн 24-004 н 24-006, штампарнја 24-008, огласно оделење 24-005, спортсћн нзбештаји 24-001 РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋА1У.

Београд, год- Х1П * Број

ПРИМЕРАК I ДИНАР ПРЕТПЛАТА ЗА 1ЕААН МЕСЕЦ: НАША земљд ИДИЊ ИНОСТРАНСТВО 10 д; ЦЕНА ОГЛАСИМАт РЕКЈ1АМНИ ДЕО: 1 см. 1 стубап 12,— диг ТЕКСТОВНИ ДЕО: 1 см. 1 стубаи 20.— аии МАЛИ ОГЛАСИ ПО ЦЕНОВНИКУ. ЧЕКОВНИ РАЧУН КОД ПОШТАНСКк ШТЕДИОНИЦЕ БР. 52204

Једна изневерсна ндеологија

У ово доба дефннитивног цементирзња наше државе, када се, у остварсњу Једног државног постулата, сва наша народна настојања крећу правцем државне целине и народног јединства; у ово време, када се, после једног искуства, тешко опра шта онима који, неупућени скором прошлошћу, још мисле на опасне експерименте са нашом великом националнам тековином; у данима, када се нађе још по неки југословенски политичар, који, под утицајем уских локалних схватања или свога темперамента, долази у опасност да кочи позитиван рад коначног изграђивања и очувања наше Краљевине, — намеће нам се једно начело, један принцип, који се, мимо свега, у целокупном нашем народу афирмише као једна полигичка вечност, као алфа и омега свих стремљења југословенаке нације. То начело, та идеологија југословенске политике, гласи: један народ — једва држава. Кад кажемо један народ, ми мислимо на онај широки нојам о нацији, на ону компактну заједницу људи истог етнографског порекла, истог језика и истих интереса, која је нашла своју консекрацију у свима великим модерним државама. А кад кажемо једна држава, онда имамо на уму једну организовану друштвену целину, једно ограничено територијално пространство, на коме цела нација живи, развија се и долази до изражаја своје заједничке духовне и физи^ке моћи. Ово начело, у односу на наш државни живот, не постоји од јуче. Оно је синтеза једне идеје, једне политичке идеологије. Од оних времена, када је уједињење југословенског народа у националну државу помело д0бијати своју конкретну форму, ово начело јавља се стално као битни основ свих предвиђања и свих стварања. Творци и протагонисти данашње наше државе, и међу Србима и међу Хрватима и међу Словенцима, заснивали су сву своју акцију на томе, да су Срби, Хрвати и Словенци један народ и да они морају, као један народ, имати и једну државу. Оставимо, за моменат, водеће Факторе других југословенских племена, у великом припремању Југославије, крајем светскога рата, и бацимо поглед на једног великог Словенца, који није дочекао остварен>е свога националног сна, али који је пророчански исповедао до смрти југословенску идеологију и битна начела, на којима се оснива и наш данашњи државни устав. Тај словеначки великан био је др. Иван Крек. Крек, један од твораца бивше словеначке клерикалне странке („Словенска људска странка") и њен фактички вођа, исповедао је, све до своје смрти, начело да су Словенци, Хрвати и Срби један троимени народ и да према томе треба да чине једну народну и државну целину. Он је предвиђао установљење југословенске државе, још у времену борбе Југословена под Аустријом. Био је одлучни противник племенског федерализма. Присталица политичког јединства државе Крек је био присталица централне владе и иентралног парламента, а за децентрализацију државе само у економскосоциалном правцу. Крек је бип противник покрајинских историјских гранииа. Он се, у овом погледу, изражава врло Јасно и каЖ е: Покрајине морају бити уређене без обзира на лосалашње државе и чемаљске гранипе. на чисто географско-еко помским приннипима, према про метној тснденцнјн н економском

Поводом ,,пр>огласа" г. Корошца карактеру земЈЂе." Установа. која је нашла своју широку при мену у данашњем Уставу наше Краљевине. Видовдански устав имао је међутим, поред осталих, и ту ману што је својом административном деобом земље оставио и даље постојање историјских граница, које нису биле у складу са економским и саобраћајним потребама народа. Тај коректив учињен је новим Уставом. У правцу усавршавања оваквих установа кретаће се и сва будућа настојања државе. Крајње вјерују Креково, у погледу уређења југословенске националне државе, изражено је у овим његовим речима: ,,Један народ, један Владар, једна држава од Беллка до Солуна"«. Такве жеље изражавао је и таква начела проповедао је пок. Крек, творац и стварни вођ »Сло венске људске странкес. Нажалост, г. др. Корошец и у оствареној народној југословенској држази није ишао правцем пок. Крека у своме политичком деловању. Као да није водио рачуна о великим начелима, која су, у предвечерју стварања Југославије, била девизе његове странке. Он је, у свакој прилици кад год се требало изјаонити о нашем битном државном уређењу, изневерио начела и идеологију свога великог партијског претходника. То је урадио, и по сле миннстровања у шестојануарској влади, када је требало Основним законом »ударити те меље народног и државног јединства и збрисати историјске границе, у духу Крекових проповедања. Словеначки део нашег народа може и сам да уви. ди, колика дијаметрална разли ка постоји између Крека и г. Корошца, и у коликој опречности стоје: широко Креково југословенство и уско Корошчево словенаштво. велика југословенска држава Крека и уски пле менски пар-пикуларизам Корош. ца. Је ли по среди изневерење Ко рошца према политичкој идеализацији Крека. вође бивше »Сло венске људске странке«, на уређење наше државе? Или је по средн његов уоки племенски видокруг, кад су у питању Држава и њена битна иелина? Ми верујемо да је и једно и друго. ♦ * Што се тиче фамозног >прогласа« г. Корошца, који је ових дана објављен у страној штам* гти, — првенствено непријатељ. ској, — у њему је садржан очигледни доказ, да је то тако. У том прогласу, г. Корошец не само да издаје начела и идеологију бивше своје странке, већ он гу чини, на један груб и неодме рен начин, тешку увреду целокупном југословенском народу и југословенској држави. јер, по г. Корошцу, Југославија је, у питању судбине Словенаца, исто што и Италија, Мађарска и Аустрија! Југославија, по њему, игра, дакле, равномерну улогу са Италијом и Аустријом у рас. парчавању и раздељивању Сло■наца! Нико у овој земљи, осим можда г. Корошца, не мисли да је политички идеал Словенаца само »политичка заједница«. Питање је где је та политичка заједница. Независносг и слобода — та два политичка идеала мо. дерног човека — постизавају се само у наиионалној држави. За лвакво решење тих идеала и чин.ене су жртве, како у прошлости, тако и у последњем светском рату. Није свеједно имати •политичку чаједницу« У ^воЈој наиионалној лржави или имати Је под туђином. То г. Корошсц најбоље зна, из доба када је Ау-

стрија нудила Југословенима по литичку заЈедницу у оквмру Хабс буршке монархије, — али су је Југословени одбили. Но, нећемо сада улазити у анализу, намену и спварну садржину Корошчевог »прогласа«. Ограничићемо се овде само на констатацију, да је тај »проглас«, по својој форми и мо.менту, одлично срелство, не за »егзистенцију« и »напредак« »словеначког народа«, већ за још веће притискивање и довођење у очајање оних несрећних Корошчевих саплеменика, који се данас налазе у ропству под туђином. Заиста, то ће бити једини позитивни ефекат који је постнгнут »силвестарском посланицом« Корошца, — и ништа друго. Да је то тако, доказ је ономадашњи спонтани револт Корошчевих земљака у Љубљани.

Г. Мусолини вели да жели добре односе са (угославијом Лондон, 12 јануара. — Рајтер јавља: Посебни дописник „Њус Кроникла" који обилази поједине европске земље, правећи анкету о стању незапослености, имао је интервју са г. Мусолинијем . На питање дописника о односима са Југославијом, г. Мусолини је изјавио: „Желимо да одржимо добре односе са Југославијом, али је потребно да и Југославија са своје стране поееде политику добрих односа и мирног расположења према нама. Садашња ситуациЈа није добра. Наша је жеља да се она поправи. На сваки начин, ово питање неће узнемирити Европу." Допнсник Је упитао г. Мусолинија да ди тиме жели да каже да Европа ни у ком случају неће бити увучена у евентуални сукоб. Г. Мусолини Је одговорио: „Нећемо да будемо милитаристи!" Мисија г .деЖувнела у Риму

написао Сец брис, >редник париског

За „Време" .Журнала" . Наилоии1*ал« иовог франиусжог | оспорво да је оно у СЈсладу са итапосла^ннка у Рнму морало је вматв лајаноким тради«и:ама јаког оДЈвка у међ>тнар)одним по.та- I КаД ств&рн гако стое |асво )е да гачвим кругови.ма већ и зОог стал- аема и суаише аачина да зе дође до них неооорааума којн постоје наме- опорааума Нвма их чак на нвколађу ИтаЈгаје в Фралцуске. Интере- ; ко наро само 1вдан. а то је: убедитв сован>* је међутим у толико воће ; Итали але да су на погрешном аушто то н&именовање долази > лоба Показату им да чине нагвећу јвдне особнто твшкг фазе у кокм су ј ррешку кад замишл>а1у да будућвост аокушада аа збл«жеп>е довелн самс црипада ревнзионистнма. на тај надо још веће затегеутоств, н што а . чнн што Ке ии се датк докава да еу сама личност на«менованог посла- браниоци реда решонв ла не дозводв аи да буду изманеврисаан ни ућут-

ннка, г. Анрна де Жувнела заслужује особнту пажњу,

ПРЕД КРИЗОМ ВЛАДЕ У ГРЧКОЈ

Г. Цалдарис изјављује да је Грчка у немогућности да испуии своја плаћања на страни — Атннска

Атнва, и Јануара. агенциЈа јавља: Снупштина је синоћ настааипа рад. Претседник министарског савета г. Цалдарис узео је реч и изложио је рад своје владе за два месеца од доласка на власт на овамо. Претседник министарског савета је изнео да је влада досад у државном | буџету постигла уштеде од укупно ! 400 милиона драхми и да Не остваI рити и даље уштеде путем укида. ња појединих школа н сцајањем гојединих министарстава и разних установа. Г. Цалдарис Је подвукао да Ке влада, радећи у том правцу, водити рачуна да у?едно обезбеди

Цалдарис и нада/&е урсдно фуннционисање државне службе на свим пол>има. Претседник министарског савета говорио је затим о исплати 30 од сто свота ноЈе Грчка дугуЈе власни цима обвезница грчких зајмова Рекао је да то плаћање претставља неиздржљив терет за грчки народ, али да се оно мора извршити, пошто је оно предвиђено споразумом коЈи Је закл>учила раниЈа влада. Претседник министарског савета потанко је изложио разлоге због којих његова алада мора да изврши споразум ноји је закл>учио г. Варваресос, те мора да плати и 65.000 долара Сједињеним Америчким Државама, уз већ познате резерве. После претседмина владе узео је реч бивши првтседнин владе г. Ве_ низелос који је ренао да влада мо. же да не плати пОменутих 30 °д ст° зб°г тога што су повериоци трзжи ли да се плати и известан део инте реса по америчком зајму, и ано то није било предвиђено споразумом који је закл>учио г Вараарозос. г. Венизвпос вели да су бивши сгеез ници Грчне у то м погледу били не правичн и првма Грчкој и д°даје да б и исплата оних Зо од сто при да. нгшњим чалутним и финансијсним прилинама у Грчкој г>ретСтзвл>ала прави зл°чин. ОцговарајуНи г. Венкзел^су, прет седнин мнни5тарСног савета г. Цал дарис ренао јв: »Ано постоје злочини. постоје

лица која су за тај »л°чии °дговор. |тн,>

на^ а то су они ноји су потписапи о вај споразум«. Првтседнии министарсног савета г. Цалдгрис аОли да је влада извр. шила споразум г. Взрварео-са да би сачувала нрвдит Грчне који је за зем /ву претотављао драгоцен мОрал нн капитал у иностранству. Г Цалдарис вели да ое нада да Ке повврио ци признати д°6ру в«>л>у Грчне и не могућн^гт у којој се она налази да учини више но што је учиннла. Дискусија у скупштини настави. ће се и данас. ОПАСНОСТ ОД ДРЖАВНОГ УДАРА Атива, 12 јануара. — ГовореНи о синоћној дебати у скупштини, ју. трошњи листови сматрају да је влада држањем опозиције доведена у доста тежак положај. По мишљењу листова, опозиција са своје стране зазире од могућно. сти да г. Кондилис или г. Хаџинириакос покушају државни уд а р. ОЧЕНУЈЕ СЕ ОСТАВНА ВЛАДЕ Г. ЦАЛДАРИСА Атина, 12 јануара. — Изненадни обрт у политичном положају изазвао је опште изненађење. Вође опозиционих странака са. стаће се на договор пре данашње скупштинске седнице. Опште Је веровање да Ие влада г. Цалдариса остати у мањини у скупштини и да ће поднети оставку. ! За тај случај се рачуна са г. Кај фандарисем као највероватнијнм ; претоедником нове владе. | Прешседник манчестар| ске тргованске коморе вели аа су Шрговци аз прецратно Србаге аспунала све сво/е обавезе у Енглеско/ Лондов. 12 Јавуара. — Рздгер јз . вл>&: Претсадшбк малчвста/рове трго. вннсво »оморе упутио је јуче пивмо мннистру трговнне у којем оба ввпггава мтгпстрв тртЂКне о конач ном урвђељу д.угова трговаца нз предратне Србкје гтрвма брнтаноким нзвозгапшма. У ггасму се претсвдш!« ма.нчестар ске трговннске коморе врло повлл>_ но нзражааа о начину ко : им је уре ђено то питан>е. па плмеђу осталог вели: »Треба наротито по;ввуКи ла су нагон дужннил иа прв_тратне Сг^ије наш.ти пута н начнна дв »терше чак н обаввзе појвтнтга орЛнја-нскнх фнрмн које даетас више правно и не посгоје. На тај су начтте прнг»ната бвз разлике сва брнталсосз пограза којв је постојво какав бкло доказ. Начином нв који су нашгп пршјатвљи из преаратне Орбнје иоп.уопглн своје об&везе. плаћајућн нв уговорвној ооноазтш, ОФггад-а сваи? равлог замврвам« вли жалбама војнх је раншв овде анде могао бн_

Г. Анри де Жувнел Њвгов избор, по изјавама са најкомпетвнтвије стране, одговара извесним намерала. Г. Пол Бонкур је могао нсто тако поставитн за посланитса у Рнму једног дипломату са каријером. Кандидата је било доота. Намера министра опољних поолова аије могла битн да нх .чапостаала кад је нзаОрао једну полнтнчку личност н при томе парламентарца. Тим гестом је г. Пол Бонкур на првом месту хтео да оаначи да по њвговом мишљењу поболлпање француско-италијанских односа н$ захтева само техничку виртуозност Како бн се у то могло сумњати после неуспеха г. од Бомаршеа, последњег посланика. коме овакаво није недостајала дилломатска вепггина? Изабравшн једног полнтнчара од великог угледа, г. Пол Бонкур је назначно да је посао којн се нма свршитн више по.титнчке него днпломатоке прнроде. Тиме је показао нзвесну далековндост бар у погледу днјагностицнрања зла. Извесно да размимонлажења која су се стал но погоршавала у погледу правцз спољне политике обеју латинских земаља, н коа су довела дотле да је Итали ; а стала на чело поборника за рввизију уговора о миру, према шају ауторптет обичних дипломатских ЧЈгновника. Њнхов је корвн основној несаглаоностн озносно нај бољнх средстава да се учини крај мутном стању у Европн. Оста!е да се види да ли супротност гледншта постоји у погледу оцене потребе илн оцвне политичмнх стру:а. Француска сматра да се мирење мора гражнти у консолидовању постојећег реда, а путем полнтнке измирења и међународне солидарностн. Италија афектира да смагра да је умнрење могуКно са.мо после пгироке ревизнје уговора о мнру. -За њу је умирење немогуће на основу постојећег реда. Да ли је ту неспоразум односно услова под ко■има би се то опште умнрвње могло остварнтн или однооно услова пол ко нма бн свала страда учествовала у њому? Што се нас тиче, наше је гледн ште јасно. Увервнн смо да је г. \{усолини н сувнше интелнгвнтан ла бн замишљао да се умирење Европе може постнћи на тај начнн што ће се нспретуратн садашњн род у њој а нарочнто да 1е и сувише ннтелнгентан а да не би био свестан ризнка који би реаизнја повукла за његову сопствену земљу. Исто смо тако уверенн да г. Мусолини смагра да је ревнзнја уговора неопходпо потребна, зато што су браниопн постојећег реда уобнчајнлн последњнх поднна да увек чнне концесије през пресијом оних кош муте воду. Из тога свега Дуче је закључио да Је наИ5оље да се повнја прв.\га ветру н да стане на чело покрета за ревнзи<у уговора о миру. оматрајућн да је то нагбоља тактика како би се постнгло да се ревизија нввршн на штету друпгх држава а не Италије Нооопорно је да је такво схватање авангурнсшчко, а.тц је нсто гако не-

кани. Разуме се да би човв« који би у Рнму нмао де» држв гличав гоеор морао нмати врло велнвв хуторнгет. Одмах ћемо додатв да би га могао нмати в Један жпломата. Г Барер је у сво,е време умео да убедн Италтане дн иду иротнв својвх сопстввннх ннтереса кад орнстају да буду немачке лутке Истина је да 6н зва његова вештина бнла нзлншна Д8 није била подупрта политнком Едварда VII и г. Делкасеа Доаолхно је помвнути та два имена па ла се свако сети значате евалуцнје Италше под внооко уцнћавннм марвнзом Внсконти Веностом. а чнја се главна основа налазила у француско-енглеском зближвњу у заједничкој решености Енглк е и Фра/нцуоке да нресеку пут немачком амперн1ализму. Нажалост. онтуапија »• данас сасвим друкча Енглезн су овесаи опасностн ко<е садржи у себн ревизнја, алн замншљагу да 1е најбољи начин да се оне отклоне тај. да се тежп ха помирљивости и све већнм концесијама. ЕЈнглезн су исто тако понајвнше склонн да траже нзравнања на Средоземном Мору и ча Јадралу у попустљнвостр према италпјансвим гледишти м;. С друге стране, Француоки водећн иолнтнчки кругови не могу не разумети да је недовољво Да се само говорн о солиддрностп и нзмнрењу и морају бита свеонн тога. да кад се сувише обећава човек пре може нзазвати прекомернн апетит него захвалност Да •ти се то хтелп да означи нзбором г де Жувнела? Тнме што је изабрав једав пгчрламвнтарац јаово је указано на ограннчени карактер његове чгасиЈе по. што један парламентарац моае остати у мжији взван парламента само шест месеци. ЈасниЈе се није могла изр>азитн жеља да се постиг* ну брзи резултати. Ако се оитуапија можв нсправити, нема разлога да се са тмме одуговлачи, нарочито онда кад наставак преговара о разоружању може лако дг>вести к до новнх опрвдељнвања. Међутим, поотавлл се пнтаље да ли се та жељз за брзнм решењем не заонива на 1КУГ0Ј оној илузи и Због које су про пале понуде г Ериоа. а то је надз да ђе се доћв бр.чо бар до привидног и- \п ,г ^н>а ако се у»^не нстр кон цеснје. У том погледу, табор г. де Жувнела је значајал. Г де Ж\*внел прнпадз оним аоистократнма ко т и су ј»>ш пре зо содина престали да воде опозицпју про тив републнке. Интелн-ентан. учен, лсивахан. тј пото> ак »едне старе племиђске породипе брзо је напредо вао посвећујуђи се свима гранама ннтелектуалног жпвота Као новинзт) истакао се нарочито у ку.тисама ве.тиких тстова. Као књижевних имао је лепих \ч-пвха. Као политнчар кмап је увек ве^а са миннстрнма 'Иго [е и сам министап неко пое ме алн се нико не би могао сетитн ко>и »е портфељ имао. Вно те гувер нер Оирпје гаман то.тико времена да поправи глешке генерала Сапа^а. •Заступао је Фтнцуску и у Друштву на?>ода. Гада : е сенатор пгема томе оелобоћен партијсигх пнтрига. Разумљпво је што толпкпм ватрометима хоће дд дода и с«ј јед не лратке појаве у рчмском посланству. У стварн он би био потп\ г по ква.тификован за то кал бн дужност која га чека азхтевала само извесне привлачне особтже Л.ти, г. Мусолини нп : е од они> којн се дв'"у завестн љубазнотНу. То је реалиста који Ке поћн напред слмо кад га буду убеднли јд се вппте не налазн пред 'едном \-топистичком него рвалистичком Француском политиком. ЗемљоГПрес у Новом Уелсу Лондон, 12 јануара. — ЈавЂа|у из Сиднеја: ]утпос рано забележена су двз потрееа у неким крајевима Новог Јужног Уелса. У Голборну и у Јасу попуцалн су зидови многих купа. Други потрес Је био доста јак м трајао је око једног минута.