Vreme, 20. 12. 1936., str. 12

; Фнлм у служби

у једној лондонској цркви извршена је проба Богослужења помоћу филма. Касно увеI че после завршетка позоришта и биоскопа напунили су посетиоци цркву и заузели 1000 седишта. која су још раније била распродата. У цркви је било разапето платно и поставл>ени пројекциони апарати. У одређено време угашене су свеће и почела је филмска служба Божја. Филмском хору придружили су се и верници и за кратко време имао се утисак да је платно оживело. После тога приказан је један филм из живота енглеских мисионара у Африци а на завршетку програма приказане су муке Исусове. Овај први покушај филмског Богослужења имао је толиког успеха да су црквене власти одлучиле да уведу сталну филмску службу Божју.

ГалеСондергард нови тип „вампа" на филму Гале Сондсргард је сасвнм ново нме у фнлмском свету. После премнјере фнлма »Антонио Адверзо« ова лепа Ланкнн>а наједанпут је постала популарна у Холивуду н то не само због своје добре глуме, него зато пгго се нашло да је новн тип »вампа«, тнп жене којн у последње време амернчкнм фн.тмовнма све внше недостаје. Гале Сондергард бнла је све до пре годнну дана позорншна глумица. Н>ена прва улога бнла је у филму »Антонио Адверзо«. Она је још на почетку своје карнјере успела да постане славна.

ШТА ЗНАЧИ БИТИ ИУЖ ФИЛНСКЕ ЗВЕЗДЕ и каке то изгледа у

Има много чудних звања на овом свету, али несумњиво најчудније од свих је муж филмске диве. Муж филмске звезде, нарочито холивудске, прави је феномен за кога би требало направити места у музеју за историју. Када је и муж глумаи онда све иде добро, али све дотле док једно од супружника не постигне веКу славу и док не наступи професионална љубомора. Мејјутим, када глумииа узе скромног мужа, мирног и без амбииија за филмску струку, онда се драма претвсра у комедију. Франиуски писац Морис Декобра познавао је једну звезду, која се удала за доброг младића, неког трговиа, који је могао да поједе дванаест тврдо куваних јаја и волео да чита љубавне песме. Он је био прави фантом у куки лепе глумице. Врло је ретко ви^ао своју жену а улазио је у њену вилу тек онда када су други излазили. Бринуо се за њене псе и птиие а највише за њене рачуне у бании. Улазио је у спаваКу собу своје жене на прстима и тихо, а потом се уда .Ђавао тако/је неприметно. Декобра се упознао једном приликом са тим симпатичним младикем ч рекао му: „Ви сте сигурно најсрекнији човек на свету. Дивно је бити муж тако

лепе жене. Ви сте добили главни зголитак." „То није био главни згодитак... То је био обичан каприс. Моја је жена изјавила једном приликом да ке се удати за првог човека који буде ушао у бар Дерби. И ја сам ушао." „Зар нисте били тога дана сувише узбуђени... мислим када сте се нашли насамо са вашом лепом женом?" „Узбуђен? Она ми је дала да пијем и ја сам попио велику чашу џина- Онда ме је загрлила и шапнула: „Хајде, Сиднеј, имај куражи." Ја сам био плашљив и готово стидл>ив. Морам реки да је она и поред свега била необично л>убазна и саветовала ми да прочитам неколико страна из књиге „Љубавниии Леди Четерлај." „Иадам се да је брзо нестало ваше стидљивости?" „Па и није. Не могу никако да се ослободим." „Због чега" ? „Зато што моја жена није природна. Стално ми говори: „Покварикеш ми ондулаиију, дарлинг. Пази на моје трепавиие, драги", а ја се онда устручавам. Стално имам осекај да се негде у близини нашега кревета налази редител са својим мегафоном'... Као што се из овога види.

Мнра Братон једна од прослављених из серије Метро Голдвнн бити муж филмске звезде сјајно звање на први поглсд, али у пракси мучан позив...

Кратке филмске

Угледајте се на фнлмске глумнце и чешљајте се према свом типу ако желите да постигнете хармонију и привлачност

Недеља, 20 децембар 1936

Андјм * Бер.тн Андре Берли, можда најпознатији француски филмски комичар, који је иначе прешао и океан и снимао у Холивуду, умро је за време снимаша сеог последњег филма „Кућа преко пута". Берли је присуствовао једној проби, снимао је неколико метара. затим изашао у шетњу а после већ неколико тренутака ударила га је капл>а. Берли је познат у свету. Код нас врло мало. То долази отуда што се на рекламама наших биоскопа налазе само имена оних глумаца који играју главне уло-

КРАТКА БИОГРАФИЈА ПАУЛЕ ВЕСЕЛИ Паула Весели рођена је 1907 I године а отаи јој је био месар V .. у Бечу. Њена тетка Јозефина № I Весели била је позната позо- ^ у ришна глумииа на бечком Бург- 1ЈУ 1 нК ј театру а ујак управник позори- ^НВ шта у Пасау.

ГРЕТА ГАРБО НАШЛА ЈЕ МУЖА. У Холнвуду се проносе вести, да се филмска глумица Грета Гарбо верила са глумцем Џорџ Брентом. Он је пореклом Ирац. Испрва се бавно новинарством, онда је наступно као глумац у неким Бродвс јСКим позорнштнма, а на крају је дошао у Холивуд, где је брзо добио неколико главних улога. Да ли је ова вест тачиа, то Не се током времена утврдити, но свакако је |аннм.1.нво пнтање, какав се ?ип >тнкарца свиђа Грети Гарбо. Џорџ Брент је впсок. Ј црн н енергачгшх црта.

| Паула је хтела да се посвети ! музиии и ступила је на бечки Ј конзерваторијум али и поред тога узимала је и часове из ј глуме. После кратког времена I била је ангажована на једном ј позоришту у Бечу л доиније у Прагу. У Прагу наилази на њу Макс Рајнхарт и ангажује је за Јозефштат театр у Бечу. Доиније је одводи у Берлин где је са незапамкеним успехом играла „Розу Бернд" од Хаупт, мана и „Свету Јованку" од ј Шоа. Највише успеха имала је I Паула Весели у улози „Гретхен" у Фаусту на Салцбуршком фестивалу. Први филм Пауле Весели био је „Маскерада" у режији Вили Форста. После тог великог успеха играла је у филму „Епизода", који је добио прву награду на интернаиионалном филмском конкурсу у Венецији.

Паула Весела Пре годину дана удала се Паула Весели за глумуа Атилу Хербигера са којим сада снима нови филм „Јулика". Паула Весели спада у ред најболих светских глумица.

Један из Уфнне „нове гарде"

Ево новости из Холивуда ВЕСТИ 113 ХОЛИВУДА ЏОЕ МАЈ АНГАЖОВАН Е ОД ХОЛНВУДА. Један д најпопуларнијнх европ•ких режисера, Џое Мај, рекнсер првнх монументалних јжлмова у стилу „Инднјгкн .шдгробни сноменнк", анга.кован је сада од амернчког филмског концерна Варнер Борс. После Макеа Рајнхарда ово је други режисерекн добнтак, који је успео Американцима. ХОФМАНСТА. 10В „ЈВДЕРДМАН" НА ФНЛМУ. Познато је позоршнно дело Хофманстала „Једерман" (Човек) снимаНе се у Амернцн за филм у режији Макса Рајнхарда. „Једерман" је био први комад којим се Макс Рајнхард прославио као позоришнн редител*

У Т0РК0В0М РОМДНУ „НД ДНУ" ДАО НАЈСНАЖНИЈЕ ДЕЈ10 ФРАНЦУСКЕ ФИЛМСКЕ УМЕТНОСТИ

Жан Реноар, син славног слнкара Реноара, ннје постао слнкар парнскнх пенсажа. ннтн мајстор за лнкове грађана слободне републнке; он је постао слнкар у другом смнслу: његов рад одлнкује већ напнсану прозу поједнннх писаца. Једном речЈу, Жан Реноар је фнлм ски режнсер. а то значи сликар жипота, слнкар људн, обнчаја. догађаЈа. Слободне н некада необнчне фнлмове Је сннмио Реноар: ХнЈену, Злочнн Господнна Ланга. Брајтонове блнзнаке... Сада се Жан Реноар поЈављује на бноскопском платну са својом успелом реализацнјом Горковог романа ..На дну". Свакако. реалнзоватн Јодно класнчно дело, ннЈе ннмало лака ствар. Жан Реноар Је знао то. Па ипак, посао коЈн Је он подузео значно Је увек више успех, него лн пропаст. „На дну" је фнлм којн се ретко внђа у ФранцускоЈ, којн се ретко поЈављуЈе на светскнм платннма. Да Је ова реализацнЈа занста тако сиалсна, треба се ослоннти на писан>е Марсел Ашара V ..МарнЈанн", коЈн Је на једном месту рекао ово: То Је Једна страна такође лепа н значаЈна. као наЈбоља депа АЈзенштаЈна. Треба ло бн поново прнказатн „Оклопњачу Потемкнн" да бн се нашла каква ствар ове вредностн". С1>-чаЈ Жана Рвноара Је утолико ггрв нвтересантннјн што момен

тано указује на рад осталвх оежнсера у свету. Када бн многн од оннх којн сннмаЈу водњикаве лнмунаде смеха н забаве (Беч. Парнз. Берлнн) прешлн на овако достоЈан терен. седма бн уметност свакако постала оно што с\ - желели ЛнмиЈери, Гомон. Мелнас н остали. Посао коЈн је пред\-зео Жан Реноар одлнкује се свнм добрнм квалнтетнма Једног правог. надареног уметннка. Рекло се. ннје балава снн велнког оца. Његова реализација „На дну" Је нстннска слнка људн и догађаја нз ГоркнЈевог романа. Ни у једној слнцн се ннЈе осетнло да е Реноар побегао оД стварностн. да Је хтео да Је фалснфнк\Ме, да Је нмао на.мер\- скрнав.1>ења првобнтног текста руског царизма, он Је пун милосрђа за те јадне људе, нежностн. а исто тако сарказма н оштрнх убода за оне коЈн нх угњетавају. ОваЈ филм. коЈн сваког дана пунн дворану бноскопа Макс Линдер. којн га Једини у Парнзу приказуЈе. носпли су снажно и достоЈно: Ибер Женш«, Џенн Холт, Сокалоф, Ле Виган, Снзн Прнм н Жан Габен Нарочнто су ваљаин Женин. Прнм н Габен. Глума .а нсто тако декор, тон н фотографиЈа. бнлн с\- V стилу Реноареве режнЈе коЈа Је у своЈој целокупностн остала ..наЈннтересантниЈи франц\*скн пок\-таЈ за =>следЕ.=х дегет т-сдг-е". ЈС-КС Је казао већ наведенн г. Ашар. а.

Сабнне Петерс, снмпатнчна млада глумнца оја је пожњела ве.тнкн усаех у фнлму »Левојче Ирена"

Шта сннмају Нино Мартннн. славнн тенор, после великог успеха у филму ..Ндол опере", спрема неколико новнх филмова. који ће се прнказивнтн већ наредне сезоне. Дита Парло лепа немачка глумнца коју већ одавна нисмо видели на платну, појавнће се у француском филму „Госпођнца Доктор". Џинџер Роџерс н фред Астер сннмају поново један филм за којн је музнку написао Жером керн. компознтор фитма берта".

У студију за време сннмања Варнер Бросовог фнлма „Каин п Мабел" са Марнон Девис и Клајн Габлом у главннм улогама

Да бн се нсториски филмови свидели публици морају се добро н смшшвено обрађиватн, а за то је потребно много више знан»а и умешностп него за обнчне модерне филмове. Земље са младом филмском индустријом не могу почетн са историјским филмовима јер ннје довољно нмати техничко знање него је потребан н уметннчкн апарат који одавно ради на филму и ва који смо сигурни да Не дати цело своје филмско искуство... На таквој бази постоји могуНност за стварање добрих 1 историјских филмова. Најтеже је постиНи праву атмосферу у којој су се догађаји одиграли. Због тога мно-

га филмска друштва траже оне градове у којнма се доиста одиграла радња и снимају филмови у градовима који су сачували средњевековни карактер. Други је важан проблем историјског филма да се изаберу глумци из оних крајева V којима се радња одиграла. Глумци дрр.те народности неНе никада моНи да осете у онолнкој мери карактер улоге као они који познају историју своје земље. Тај проблем врло је тешко решити и зато филмIски продуценти ако и немају | увек на расположењу глумце I ове народности, траже и узи- Ј мају оне, који су јој по раси I најблнжи. Тако су филмове |

нз руског живота стварали обично Руси или Словени, италијанске Италнјани, Шпањолци или Французи, а енглеске глумци нордијске расе. ТреНи је и најтежи проблем нсторијског филма бирање филмског садржаја, који треба да нма некакву везу са садашњнцом и данашњим проблемима. Често се догађа да је неки историјски филм потпуно актуелан и решава душевне проблеме који су и нама тако блиски. Исторнја се понавл>а, а њене борбе за слободу, ратови н љубавне трагедије доживл>авамо н ми. Мода и костими промењени су али је садржај остао исти.

ЈЕДАН ФИЛМ О НОМЕ ГОВОРИ ЦЕО ПАРИЗ ЖАН РЕНОАР ЈЕ

ДА БИ ИХ ВОЉЕ УПОЗНАЛИ

новостн

Зедан од најпознатијих француских комичара, Андре Берли, умро је

за време снимања

ге. Берли никада није имао гла^зну улогу, али без његове креације филм не би био ништа. Ко се сећа малоумног крал>а из филма „Удовица из Марсовије" свакако | ће признати да је глума Андре Берлија занста једннствена и лепа. | Познати комичар снимио је у | Холивуду шест филмова, међу ] којима су највећи: »Весела удоI вица . »Фолд Бержер« и Велика кућас- У Француској је сниI мао већн број филмова а његов

| »Краљ Посол« доживео је велики успехГубитак Берлиа за француску филмску уметност је врло велнкн, ма да се у новом француском филму појављују имена ко 1 ја пружају нове наде. Па ипак ; доброћудни, трбушасти Берли остаје ретка и много вољена фнгура француског филма. Један од последњнх Берлије| вих филмоза је и оперета ,.Срце I у екстази" која се сада прнка! зује у Београду.

„Трукса" зове се првн овогодишњи филм нз циркуског живота. У том филму приказана је л,Ј-бав н ривалство двојице артнста за једну лепу нграчнцу. Главну женску улогу игра најлепша европска играчица Ла Јана. која је раннје играла у немнм филмовима, а њен партнер је Ханес Штелцер познат филма „Траумулус".

„Радн се о мом животу", зове се другн филм нз живота артиста а главне улоге нграју Карл Лудвиг Дил и Кити Јанцен. Режнју води Рихард Ајхберг. „Рембранд" филм Корда-продукције добио је назив „уметнички савршен". Толстојев роман „Крајцерова Соната" сннмљен је у Берлину и доживео необично великн успех.

Лево: скромна фрнзура Анабеле; дел!о: коврцнце н внтнце Гледис Сверт

Чешллјте се. чнтатељке, онако како то захтева ваш тнп. Избегавајте пгго внше да нмнтнрате н будете слнчне осталим женама, и не придржавајте се моде! Ако желите да се улепшате, потребно је да задржите једну фризуру коју можете за разне прнлике тек непгго мало да променнте. Филмске глумице имају само онда успеха ако кренрају један нарочити тнп. Чините н вн то исто, немојте се обазнрати на примедбе пријатељица да сте немодерне илн смешне. Фризура је

нсто тако важна као и тоалета. Има много жена које знају шта им лепо стоји а не знају да уреде фризуру, не знају да нскористе сопствену лепоту. Мислите ли да би једној Долорес дел Рно лепо стајала фрнзура Даниел Дарие? Ако имате плаву илн црвену косу н дугуљасто лице, чешл»ајте се као Даннела Дарне, али ако сте црнка немојте то никад чннитн.. Има фризура које могу носитн све жене, а то је упола валовита фрнзура Анабеле. Лепа Мнрна

Лој променила је мало свој на, чин чеш.тлња. она волн кратке увојке окружене око целе главв. То нзгледа оригинално али н модерно, и баш та фризура највише се слаже са њеннм тнпом. Она је лепа али то не стоји да ■ вн копнрате н>ену фрнзуру ако вам нека друга стојн боље. Могло би се. најзад, догоднтн да мушкарци кажу: ., Волелн смо жене које сх се разлнковале једна од друге, а данас су све једнаке и удешене на нстн калуп.