Vreme, 20. 12. 1936., str. 14

СТРАНА 14

Недела, 20 децембар 1936

НОВ РОМДН „(РШЧД'

ШАРЕНО ВЕЧЕ НА РАДИУ

ЈА НЕ ВА

ОД НАТРИН ХОЛАНД

26 Све је већ за тебе спремл»ено. Ја имам новг.ца, не много, али за почетак доста. — То не иде! Ејнатен је погледа. Нешто у* њеном гласу као да га је збунило. — Шта то значи ? Шта си

Внкторија је чврсто држала тољу са чоколадом на којој се полако топио крем: држала је чврсто да би угрејала прсте или можда да би се она држала. — Ја сам увек чезнуо за тобом, увек! Једва сам чекао I хтела да кажеш ? Не разуме! дан да се опет састанемо. Хтео те добро! сам с тобом да лутам по свету, у н»ему се појавн страх. као Циганнн, све дотле док се _ Ј СД ностаЕНо не нде, протеби не би досадило. и онда шапута Вшсторпја и устаде. би тек могли негде да се на- — Зашто не? — упита Ејстанимо. ' нгт-н и одгупну столпцу и:^а Он за моменат ућута. У тој с ?бе. Зар тп мнслиш да си тократкој паузи господин Сандро пао му је напамет. Затим рече енергично и бесно: — Али, теби се није исплатило да чекаш на мене. — Ја сам те много волела, прошапута Викторија. Он је погледа; погледа јој скупоцени капут који је она тако лежерно умела да носи. — Не верујем ти! — Ја сам те много волела, поновп Викторија, али ти...

ме човехсу н^што духсна да том клппану, кот те је... ах, ти сп кткаспцп, ти немаш храбрости. Илп сп можда у тој мсги 1к>логра!;апка да се не усућ.јеш ? Викторнја учлпи покрет као да жсли да оде. — Остани, рече он промуклпм гласом и стави јој руку око ра»тепа да би је задржао. Ах, знам зашто нећеш да по- , ђеш са мном. Богата госпођа ј . ..л.,,1>п кппиап"

I н V кесу као да у рукама носи нај^сће благо. | Сат на црквеном торњу изби ' седам часова. Сад више није могао да обилази радн>е. Свн I су гачно на минут спуштали ј гвоздене жалузине, само на тргу су седеле жене које су I продавале рибу. Биле су за ј брд!)вне н дрхтале су од хлад ј ноће; иза малих тезги су чки ' л.иле мале петролеумске лак: 1 пг које су потсећале на ратн впеме, а чнтав је трг мириса . на свелсе пржену рибу и сушс не харннге. I Саоппце су још увек стаја ле на тргу. Сандро приђе жисотпњама које су умилно гледале у њега, потражи по џеповпма шећера, али како га Ш1Ј2 имао потапше их по главк и — као да говори са децом — обећа да ће им код куће дати шећера .

ЧиниЈа са супом

Г. Раша Раденковић Радио Београд даје из свог студија шарено вече данас у 19.50 часова. На програму су г-ђа Олга Јанчавецка, г-ца Гепова, г. Раша Раденковић, г. Миланче Димнтријевић-Цинцарче и ДР.

ти... најзад, ти знаш, ти ниси... I Сандро и сиромашни сликар — Молим те не говори опет Ти се бојнш да напустиш луко томе! — прекиде је младић. С у 3 ко ји ти ја, свакако, не мо— Ма колнко да сам био крив, Г у цружити

тн нисн имала право да продаш Сандру. Викторија нагло спусти шол»у на тањнр. Сребрна кашика лако звекну. Она рене врло сигурним и тихим гласом: — Ако, тако желиш да говориш самном? Онда одмах одлазим! — Аха, рече Ејнатен, раздражен све више њеним држањем и са једином жел»ом у срцу: да поремети мир који се у н>ој назирао. — Сада нећеш да признаш. Сада си кукавица, као и све остале жене. Разуме се да си му се продала аа његов новац, за положај, за моћ. — То није истина, рече Викторија, и ти знаш да то није истина. Ејнатен, то, изгледа, није хтео да зна. Он се насмејао. Он се насмејао тако гласно да се неколико људи, који су око њих седели, окренуло да га виде. — Предамном не треба да

Викторија пође, не одговорившн ни речи. Он брзо пође за њом. Сада је ухватио тако снажно да је она скоро осетила бол. — Или можда постоји неки други разлог? Не, то је немогуће! Ти тога човека не можеш... ти то само уображаваш, Внкторија! Викторија одговори, гледајући га равно у очи, сигурним и јасним гласом: — Ја волим мога мужа! * Не, на станици није било никога. Сандро се осврнуо. Већ се смркавало. Скоро ће сасвим да се смрачи. Железнички чиновник га поздрави: — Не, сигурно знам, нико није дошао! Када је Сандро изишао на улицу, увидео је и сам да збиља нико није дошао. Вероватно да нису очекивали да ће стићи овим возом. Можда се Конраду нешто десило на

г ~ путу : можда нијс стигао у ^Т е ГА1Т"ТАА1 мУгаретенхоф. тако да нису

Зашто си се онда, дођавола, удала за њега? — Из разлога које ти никада не би могао да разумеш. — Из разлога које ја никада не бих могао да разумем! Какав дипломатски одговор, дете моје! А шта се крије иза тих разлога? Хм, драга. Буди искрена према мени. Искрена према себи самој. Нико ти то не пребацује. Његово богатство те је засенило. То је све, и то је врло једноставно. Неко други је те речи већ употребио. Викторија полако обори капке. Дакле то је било мишљење света о њеном браку са Сандром. — Па ти плачеш? — рече Венсент задовољно и утешно у исто време, па још није доцкан. Викторија је утрла сузе. Ништа није могла да одговори. Мислила је. Сада је на њу био ред да докаже. Одједном осети нове снаге у себи. Постојало је још нешто осим просечног, нешто што је морало ако не другима да докаже осећаје а оно да их научи да респектује те осећаје. — Ти не треба да будеш тужна, драга. Та ја сам ту, ја сам поред тебе. Ја сам дошао к теби. Ништа није пропуштено. Можемо све још да надокнадимо. — Та о чему то говориш? — упита Викторија, као да се вратила у стварност. — Зар још увек не схваташ да сам дошао да те одведем, да те поведем са собом, да се више никада не растајемо?

ни могли знати да долазим возом. Последњи такси који је стајао пред железничком станицом отишао му је испред носа. Али, свеједно, на тргу има и још једна такси-станица! Брзо је стигао на трг. Тамо је видео Ви^оријине саонице. Дакле ипак је дошла! Конрад је вероватно задоцнио, тако да је и Викторија могла мало да задоцни. Није повела ни кочијаша, само да би била сасвим сама када га поново буде видела. Али где је Викторија? Пало му је напамет да је можда пешице пошла на станицу. Можда је код кројачице, код фризера, или можда купује неке ствари. И уђе код фризера код кога је Викторија обично одлазила. — Не, госпођа није била код нас! Сандро се сетио да је то први пут да се враћа с пута а да јој ништа није донео. Уђе у парфимерију и купи једну велнку боцу мириса. Тек што је затворио врата за собом осети жел»у да је што пре види и зато опет уђе у радњу и упита: — Знате ли ви адресу кројачнце код које моја жена одлази? Продавачица није знала. Најзад Сандро сврати код модпскиње; — Не, госпођа није била овце, али мали зелени шешир који је поручила стигао је... — Ја ћу да га понесем, рече Сандро и понесе малу свиле-

ЈУТЛРН.И ПРОГРАМ 6.30 Почетак Јутраше еипсије; гпм настцкц; тамбурашкц оркестар сппра; вести; прогнола времена; шта ћемо данас куватн; таибурашки оркестар свира до 8.000 ПРКПОДНЕВНИ ПРОГРАМ 9.05 Тачно вреие Објављивање двевног прогр&ма 9.10 Нашн пасцвнп крајевн. како је у п.нма бнло некад, Како је данас и како треба да буде, продаваље г. Косте Поповнћа 9.30 Пренос Службе Божје нз Саборне цркве (хор Првог београдског пев. друштва) 11.00 СнифоннЈскц коннерт. Чувеин днрнгентн (плоче) 1) Вебер: Чаробни Стрел&Ц, увертира (диригује Вајнгартнер); 2) Моцарт: Симфонија Ге-мол (диригуЈе Кусевицки); 3) Вагнер: Холанђанин луталица, уверти-а (диригуЈе Бруно Валтер) 11.М Тачно впоме 12.00 Звона с а Саборне цркве Подневни концерт Радио оркестра И КраЈцер: Ноћви логоо у Гранади, увертира: 2) Га.н: Цнганска маз\-рка: 3) Мокран»ац: Одломци из комада . Нвкоаа слава" 12.35 Рекламе ■<атим: Наставак копцерта Радио оркестра 41 Борхерт; Уфа-тон бомбе. потпурн 13.00 Радно диевннк 13.15 Народне песме пева г-ђа Теодора Апсеновнћ 13.45 Тачно време Вестн ПОПОДПЕВНН И ВЕЧЕРН.И IIРОГРАМ 14.30 Тачно време ОбЈављнвање програма 14.35 Савел Сокола Крал.евнне Југославнје; О важности и ширен.у соколске штаипе, предавап.е г. Анте Модрушана 14.50 Чнтан»е сидржнне за следећн конад 15.00 Нренос нз Пеоградског Народног полорншта: Отело, опера од Вердна. 17.30 Муаика за игру (плоче) 18.20 Ииродне песие н иузнка (ИЗводи г-ђа Војка Поповнћ к оркестар Снме Веговнђа) 19.20 Реклиме 19.30 НАЦИОНАЛНИ ЧАС: Културна стреил.ен.а босанско Херцеговачкнх Муслнмана, предавање г. Хамзп Хума, књижевника НАГЕИО НЕЧЕ 1. а) Транслатер: Младеж иапред, марш. б> КетелбеЈ: Шал романо, увертира (Радио оркестар); 2. а» Добвн-Хрнстов: Внно пнЈе, б) Добри-Христов: ДевоЈче (г-ца Генова); 3. Коло (Мнланче ДимитрнЈеинћ Ншшарче) ; 4. а» Дремка ми се, б) Булбул ми поЈе (г. Раша Гаденковнћ); 5) Армандола: Са лаутом и виоликом. потпури маршева и игара (Радно оркестар); 6. а> Виксио: Говори ми о љубави, МарЈу. б) Матнас: ВиргиниЈа 1г. г. Хабшид и ТодоровнИ); 7) Љ. Прокопова: а) Заљул»ала Ганка. б) Черњу 'г-ца Гсцова): 8. Грунов: Севиљски играч (ксилофон-плоча); 9. а) Коитраде, б) Виолина

цигана (г. Раша Раденковић); 10) ВалдтаЈфел: Клизачи, валцер (Радио оркестар); 11. а) Добри-Христов: Сипљана, б) Прокопова: Пустите моми, в) Нрокопова: Љох г-ца Гецова); 12. Коло (Миланче ДимитриЈевиђ-Цинцарче); 13) Руске романсе (г-ђа Олга Јанчепецки) : 14 Седлачек: Веоград у ноћн, потлури (Радио оркестар); 15) а Бенеш: Ти моЈ Св. Антоне, б) Парсонс: 5са11п' 1ће $ах1 (г. г. Хабшид н Тодоровић); 16) Руске циганске романсе (г-ђа Јанчевецка); 17) Јуманс-кан : Кариока, румба (плоче); 18. а) Кажи либе Стано, б) Душо Јано (г. Раша Раденковић); 19. а) Леополд: Игре лептира, б) ЛангеЈ: ГалоЈХ (Радио оркестар); 20) Песме (г-ђа Јаичевецка); 21. а) Транслатер: Весело кроз живот, валцер, б) Ђулиани: Мернда, шпанскн марш (Радио оркестар) 22.00 Тачно време Вести Спортске вести Нренос музнке нз кафане 22.50 Музнка за игру (плоче) КРАТКОТАЛАСНА СТАНИЦЛ 7.00 ОбЈааљивање тачног вре^енА Прве вестн 7.10 Концерт 7.20 ОбЈављивање дневног програма 7.30 Наставак концерта 7.50 Јутарњн радио концерт Вокалпи концерт иародннх песама г, Ратоинра Војовнћа 8.30 Вести и комептари паше

10.00 Пренос елужбе БожнЈе из Габорне цркве 12.15 Објављивање тачног времена Вести н коиентарн наше штампе на франнуском 12.30 Кроз кп.иге н часопнсе 13.00 1'адно-дневннк 13.15 Концерт 13.45 Вести 18.00 Објављивање тачног времена Крнтке н друштвене вести 18.15 Музнка за нгру 18.30 Актуелни час: предавање од 19.00 на арбанскои 19.00 Рамазанске ноћн у Скопљу Тодор Маневнћ, књиж. (музички илустровано) 19.20 Музичкн нлустровнно преданање од 19.00 на турском 19.40 Музичкн илустровано предавање од 19.00 на енглеском 20.00 Балканскн радно дневннк: Вестн на турскои (20.00); арбанском (20.18); грчкои (20.30) н иађарскои (20.48) 21.00 Вестн 21.15 Вестн на франнуском 21.30 Веотн на нталнЈанском 21.45 Веоти на мемачком 22.00 Пренос нз прнватних кућа 23.15 Последње вестн СТАНИЦЕ КОЈЕ СЕ КОД НАС НАЈБО.ТхЕ ЧУЈУ Беч доносн у 11.45 концерт симфонијског концерта. у 13.05 забавни оркестарски концерт, у 15.40 камерну музику, у 17.40 концерт радио оркестра, у 19.45 лаку музИку и _ '\«о песме и апн' л Буднипешта има у 12.30 концерт опсргког оркеетра. у 15.50 концепт на челу, у 17,00 хорски концерт. V 18.15 војну музику и у 23.00 концерт радио салонског оркестра. Милано даЈе у 12.20 камерну музику, у 13.48 оркестарски концерт и у 20.40 оперету „Мадам ПампанДУР .

Рђава жена? То се н»ој није могло рећи, то није била права реч за н»у, јер рђавости. или мало јаче речено: покварености, није било у њој. Она је заиста преварила свога мужа са његозим нг к ">ољим прнјатељем, али га је пре трила без предумншљања, бсз <акве припреме за то; пренариа га због тога што је он н.у већ Јдннама варао. Зато је она јед)г дана пала у наручЈе његовог гјбољег приЈатеља. који је посе10 у отсуству њеног мужа. „Поштена, а тако предузимљиза! говорио је пријатељ сам собом спуштајући се степеницама њихове куће. Заиста, нашла Је леп изговор: освету! О, жене! А она, оставши сама била Је сва срећна и радосна после свог пада. Само за кратко време. То

,.Да му кажем? говорила Је она једног дана сама себи. Не могу да му лажем! А он Је сада добар, добар и опростиће ми; тако ће наша срећа процвасти, Али неки тајанствени страх паде на њено срце и због саме помисли на ово. Осетила је да би је, и кад би јој он опростио, ова исповест унизила до наЈнижег свога друштвеног.... ,Не! Не могу и нећу моћи! Никада!" У том тренутку залупила су врата стана и чули се његови кораци ,тешки, мушки.

Је била нека хистерична радост, а не душевно задовољство; јер чим су Јој се нерви мало смирили, она се осетила тако бедном да се горко заплакала и њене сузе текле су дуго и непрекидно овлаживши цео њен мален, свилен јастук, чак њено читаво узглавље. „И то Је себељубље, поштовање себе. не хтети бити вређана, не хтети бити роб! Јадала се она сама собом.... Али, нзненађење !Овај њен чич освете, овај њен пад, као да је дошао неким потсвесним путем. неким чудом до свести њеног мужа. Од дана њеног пада он се одједном променио. Тог истог дана дошао је тачно на ручак и, што Је још чудниЈе, донео јоЈ киту најлепшег цвећа. И на вечеру је дошао, иако већ месецима није са њом вечерао; онда је наставио да долази сваког дана и сваке вечери. Чак ЈоЈ Је постао и прави правцати муж; љубио је и приближио ЈоЈ се потпуно. „Ово су наши нови медени месеци! — викала Је она у себи, сва радосна, и настоЈала да мужа коЈи ЈоЈ се вратио потпуно задовољи, да му да све оно због чега је вал»да бежао од ње. Она није внше хтела да буде само његова жена, наивна и глупа како је то раније била, већ 1е покЈтпавала да буде и његова љубазнпца, најбезобзирниЈа љубазница. — Одакле све то теби овако одједаред ? — Ти си ме научио! — Ја? — Да. ти! За све време док сам била сама мислила сам, мислила и утврдила да сам те својом хладноћом отерала од себе. Сад више нећу да те изгубим, сад ћу да учиним све само да те задржим за себе, кад си ми се вратио. Ја хоћу и могу да ти будем све! Све!.... — Ти си сасвим друга жена! То Је чудо! — Све се у мени разбудило! Све си разбудно! И ова љубавна срећа била би траЈала до краја њиховог живота да није 5нло оног једног јсдиног њеног пада. оног чина освете, изазваног очајем. ТаЈ чин стао Је између њих као неки страшни, непрелазни зид, сав од нечег црног, од нечег ужасног. То је мучило њу сваког дана. то је умањивало њено блаженство. О, ослободити се те тајне, рећи је, то би био врхунац среће! Она сва затрепери. Мало доцније он је ушао к њој са великом китом наЈлепших ружа, пришао јој и пољубио Је.

Она Је од њега примила цвсће, дозволила да је пољуби. али, ни сама не знајући зашто, није му вратила пољубац. Одједном Јој се учинило да ће ои кроз њен пољубац осетити њену лаж.... Он то ниЈе опазио, већ се мирно удаљио да опере руке. Затим Је сео за сто да са њом руча. Одатле се слатко смеЈао, причао нешто, очигледно необично срећан... А она, она је преживљала ужасне тренутке увеличане још више његовом радошћу и сгећом. У томе стању, сва треперећи, дохватила је чиниЈу са супом и донела Је на сто. Затим је и сама села према своме мужу, извадила му супе колико Је желео, па покушала. без успеха, да успе нешто и у свој тањир.... — Шта ти је? зфита Је он опазивши њену збуњеност. Те речи дадоше ЈоЈ изненада невероватну снагу и она, одЈвдном, поче готово бесвесно, своЈу тешку, незадрживу исповест, као пред својим последњим судиЈом, као пред Богом. Треперећи целим телом она Је причала, причала, не заустављаЈући се.... ... а њему је застала рука са кашиком супе.... затим се срушила на сто... Разрогачивши очи он Је слушао. не веруЈући Још своЈим ушима. Међутим, она Је причала дал»е, док ниЈе и последњу реч рекла.... Кад Је та реч изречена ои се с криком дигао, полетео у предсобље. дохватио своЈ шешир н излетео напоље. Она је, оставши сама, слушала његове кораке на дрвеним степеницама, како се све више ти кораци удал»уЈу. Али било ЈоЈ је некако свело у души. Ни мислила ниЈе на то да га је изгубила, ни да ли Је паметно учиннла. Сзмо Је осећала да је понова чиста, као и пре оног пада... Од овог дана она чинија са супом стоЈи још увек на њеном столу и чека некога коЈи сигурпо више неће иикада доћи СИБЕ МИЛИЧИЋ

КЊИГЕ и листови

НАЈЛЕПШЕ ДЕЧЈЕ КЊИГЕ на нашем н на страним Језицнма од Дикенса, Киплинга, КолодиЈа, Сти венсона. Чика Јове и других омиљених дечјнх писаца, за поклон деци сад о празнпцнма, има на стоварншту књижара С. Б. ЦвиЈановића (палата Академије ваука).

УЏБЕИИК НЕРВНИХ И ДУШЕВНИХ БОЛЕСТН издао проф. Вилхелм Вајганд превео г. др. К. Кекић, нервни лекад. Дело Је писано од наЈпознатијих немачких научпнка, и поздрављено Је у целом свету, као један од наЈбољих и наЈмодернијих уџбеиика. У њему су први пут заЈеднички опнсане све нервне и душевне болести, н то како по своЈнм симптомнма тако н у погледу њиховог лечења и судско медицинског оцењнвања. Као такав намењен Је оваЈ уџбенпк пре свега лекарима и медицинарима, али всто тако в свима образованим лајицима. коЈн се за ова питања интересуЈу. Ово значајно дело, коЈе ће значити велику добнт за нашу лнтературу, налази се већ у штампи п нзаћн ће у марту 1937 год. Оно ће обухватнтн око 700 страв& велнког формата, и штампаће се на фииоЈ бездрвноЈ хартнЈи. Претплатна цена 200 динара, која се шаље до 15 Јануара 1937 г. на адресу др. К. Кекић. Београд (Призренска 4). Дело ће бити штампано латиницом, ГРОЗДАНИН КИКОТ. Роман. Напнсао Хамза Хумо. Насловни лист од Сретена СтоЈановића. Цена д. 10. Издање књнжаре С. Б. ЦвиЈановића, Београд (палата АкадемиЈе наука).

„ХРВАТСКА НАКЛАДА" задруга у Загребу нздала Је своЈу прву књнгу: „Мементо" од Јосипа Павнчића. Ова Је књига нарочито актуелна данас, кад Још ннсу ни издалека избрисани трагови прошлог рата, а већ Је на помолу нова ратна опасност. „Мементо" Је веран приказ страхота прошлог рата са свим његовпм последнцама. Чнтаве генерацнЈе наЈздравиЈнх и наЈЈачих младнћа осакаћене су и претворене у инвалиде, неспособне за живот н рад. Заборављени од друштва, препуштени самн себн, прожнвљуЈу ратни инвалиди

остатак свог бедвог живота. служећн као жива опомена свима онима коЈн срљаЈу у страхоте новог рата. Импресивност садржаЈа поЈачана Је цртежима сликара Крсте Хегедушића. Књига им а 140 страна. Цена днн. 10 код задруге Хрватска наклада у Загребу (Николнћева 14/Ш) чек. рач. 46.824, нли код повереника. Као следеће издање Хрватске накладе изићи ће у Јануару 1937, књнга В. Вогданова: „Сто година хрватско српског нскуства н решење хрватског питања".

МОЈЕ СЕЛО ВРУСЈЕ. Песме Сибе Милнчића. Београд 1936. Цена д. 20. На продаЈу у књижари С. Б. ЦвнЈановнћа. Београд (палата АкадемиЈе наука). АРХИВ МИНИСТАРСТВА ПОТ»ОП ГИВРЕДЕ. — Изашла Је пета свеска ове научие пољопривредне смотре, у нздању Министарства пољопривреде, коЈа доноси оригин&ЛНе радове н реформе из областн пољоприареде н приказе важниЈих домаћих и страних пољопрнвредних радова. Ова свеска има 208 страна великог октава н доноси шест оригнналннх радова: Инж. Рајмонд Фантонн: Плуг и фреза; др. Божидар ВаЈнћ: О банкутским пшеницама: Инж. Вогдан Пахор: Приспевак к долочитви гноЈилне □редности фосфатне жлиндре ин рђавога фосфата из Ервеннка у ДалмациЈи; др. Стеван Јаковљевић: Макрофитска вегетацнЈа Охрндскога Језера; др. БлагоЈе Рогановнћ: УтицаЈ водених т&тога на културу пшенице у ЈужноЈ СрбиЈи; Инж. агр. Драгослав Милисављевић: О узроцима пропадања вииограда у ФрушкоЈ Гори. Затим „Архнв" доносн три реферата: Инж. Милутнн Ј. Ннкетнћ: Огледн са сушннцама за шљиве; др. Бранко Хорват: Прилог познавању подручЈа Внтороге и Шатора: до. Дра!гомнр Ћосић: Међународни конгрес селекционара биља у Холондији (одржан од 22 до 27 Јуна 1936 год.). На краЈу „Архив" доносн пелнкн броЈ приказа страних и домађих публикациЈа. „Архив" се може добити у СвесловенскоЈ књнжари у Београду, Поенкареова ул. бр Зв, а ова свеска стаЈе 10.50 диниоа.

Најновије вести и догађаје из целог света сазнаћете непосредним путем помоћу најновијег апарата О К I О N 22 за годину 1937. То је апарат који претставља један цео свет, јер има у себн све карактеристике највећег радио апарата. Конструкција је овог апарата специјална н радн тога прима дупло више станица. Прима кратке, средње и дуге таласе од 16 до 2000 метара. Апарат прима станице и без антене. Овај апарат је уређен за све волтаже струје. У апарату је уграђен динамскн звучник. Звук је природан и врло јак. Велика „Р 1 а п" осветљена скала са преко 130 нсписаних станица. Пренос грамофонске музике са нарочитом јачином. Елегантна и луксузна израда. Невероватно ниска цена. Добије се и на дугорочну отплату: капара Дин. 260,— и 14 месечннх рата по Днн. 185.6Е№КА1. ТЕСНМС СОМРА1ЧУ А. Р. БЕОГРАД, Теразије 9. - Тел. 29-540