Vukova prepiska. Knj. 2
686 КНЕЗ МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ ~
Србији, које по том у Црној гори, у Боки, у Дубровнику, у Хрватској и у Далмацији скупио на ново мното прекрасних наших народних песама и осталих ствари, које се тичу језика, обичаја и познања народа нашега, но слабост здравља (особито у глави и у очима) не допушта ми, да ово сам, као што сам до сад чинио, у ред поставим и на чисто за штампу преправим, него морам трошити, да ми то други с мојим надгледањем и уређивањем учине; за то се препокорно молим Вашој Светлости, да би ми благоволели додати што к поменутој пензији од 18856 године, и тако поставити ме у стање, да могу у старости и слабости с Фамилијом мојом, докле воља Божја буде, безбрижно живети и гледати, да бих скупљене ове ствари у ред поставио и за штампу преправио.
Да ја никаквих заслуга у литератури немам, опет бих се могао надати да ме Правитељство Србско, погледавши само на службе моје овде у земљи и на рђаво стање здравља мога, не би оставило без милостиве помоћи; а да овде у земљи никакве службе никад нисам извршивао, само за моје ревностне и родољубиве заслуге и труде у литератури, који се у свему ученоме свету не само у Европи, негои у Америци уважавају и народу нашему славу доносе, мислим, да имам право, од Правитељства Србскога надати се ботатој награди и у напредак свакој помоћи у оваковим пословима.
(0 овом надеждом у срцу препоручујући се милости Ваше Светлости, с највећим високопочитанијем остајем
У Београду 10. Маија 839.
Ваше Свотлости препокорни слуга, Вук Стеф. Караџић.
Његовој Светлости премилостивоме Госпонару Милошу Теодоровићу Обреновићу насљедственоме књазу Орбије и пр.иопр.и пр. Препокорна молба Вука Ст. Караџића.
[Ориг. у Држ. Арх.; Вуков концепат у арх. 0. К. Академије бр. 2868.