Vukova prepiska. Knj. 3

10 У САВА МРКАЉ

2.

Благородни, внсокоучени и високопоштовани Господине!

Увђренљ будући, да васђ не мрзи разумћти, како се налавимђ, пишемљ вамђ изљ постелћ, и лавлимђљ да ми 6 сада млото лакше: крвђ тежкимђ и дугимљ страданђемђ узнемирена већљ умирисе, говорити могу и чуемљ болвма, и надамсе, да ћу ове дана изђ постелђ устати моћи. Васљ просимљ да ми дођете баремљ 1ошљ ведномљ ако више пута доћи не узгможете. Даруете л' ужасно бђдну и неволвну 10ш5 коло кнНБигу, Богђ ће вамљ, ако ђе Богљ естљ, наплатити. Разумђвасе, Сербску кнљигу желимљ, а то встђ, кото сте ве писали.

вашшљ препонизни и благодарни Савва Мркалљ.

То што слфдуе, ћедо онда, па не мого изрећи.

„ВЂра и бапкљ есу (вели Поета) со Роду, всу едно полђ, всу шлем, всу шите, всу поло. Што далђ; Вђра и банкљ всу (вели) атица Роду; врбо су му солозђ, коп, ненарушимљ лети“. Таке исто 1ошљ (вели) есу и сопдаисбог ејесштета; врђ сопозђ всу, ком „у нЂбдра светогљ Андрва и Пеште и т. д. меће електронф“ (плектрон' као потирђ или путир одђ лото, Висарјонљ, Ила а не потерђ или путерђ, Бесарлонљ, Ела). — Садђ нје дито рас кошљ, кои читатела забуне! Рекао бин човекљ, да се Поета сљ читателђмљ игра и титра. Али није тако. Поета в ћро спасителну Роду истину, коло в или самђ нашао пили у кнђизи читао и научло, извђстно, брво и живо читатело излснити, па ено сљ томљ намбромљ подљ различне врсте образаа, коп сви скупа никако не обсташе, поставјо, п тако читатела само смео и-забунло. И сама рфчђ с0л035, дроголчје добра, у пћемм мало вала; врђ оно, што рфачђ солоза значи, не долази подђ чувства. Како то Орапљ далеко друготче пи болђ знаде! У кнљ. 1. одн 18. пов Орацљ:

Кепсез фет, еф атарћиз

(поз штирба фепећ сорала. У ки. 11. одн 21. пакљ: Зеспезд [] подит зојуеге Ста. 0 не пипа ли се то рукама“ Али би ли се тако рукама пипало, да 6 рекао; Зерпеза [0] пежит зојуете Сташе