Vukova prepiska. Knj. 3

ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ 99

било би врло нужно, но најпре морали би сремачким дијалектом преписати и Земун би сам за годину 900 ексемплара потрошио, а шат се још које општество оћуши, и почне нам сљедовати.

Одакле је Г. Љубибратић“ и шта је! Заиста он баш слути на несрећу бабе. Омиљане, камо среће дасе оће јоште више између учени наши такви наћи, који о језику тако мисле.

Како вам се допада мој превод у числу новина 40. И 46. Ви ћете довољно погрјешака у њему наћи а и сам вас молим да га непријатељски рецензирате, и да ми пошљете да видим погрјешке, да се у напредак поправити могу, то је чудновато пскање од мене, али ја сам рад учити док сам жив, а сваки своју Фалинку невиди најпре, док му други некаже.

Поздрављам вас и желим вам добро здравље.

ваш искрени пријатељ Василије Василијевић.

[Опоља:] Високоученом Господину

Вуку Стефановићу у Беч.

[Ориг. у арх. 60. К. Академије бр. 2488]

Ј У Земуну 80-а Јунија 1821. т. Љубезни Пријатељу!

Ваше почитајемо писмо од 8-:а Јулија ш. р. јесам псправно примио. Ви сте погодили да смо прво на ваше писмо чекали, па онда по уговору нашему често да пишемо. — 6 последњом поштом јесам Давидовићу писао и вас поздравио да, вам оне новине о Србији јави; позивајући се и сада на њи, чујемо данас у Парлаторији, дасе Бошњаци, што су се били скупљали на Дрини, разилазе; напротив тога Србљи се све једнако преправљају и боју се надају.

1“