Vukova prepiska. Knj. 3

ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ 107

15. У Војци 9-0' Септемвра 1821. Љубезни пријатељу!

Примпосам ваше писмо од 80. п. м. Тако се вбило, да ми за неко време терет на главу дође, који ће ме и времена и труда стати, док га се курталишем. Таст ми је напрасно умтрђо, пак док ствари у ред дотерам морам се неко време које овде, које по Срему и Митровици бавити. — Ја мислим да сам један од први био, који сам вам смрт београдског везира јавио, жао ће ми бити, ако то писмо примили нисте, а чини ми се да сам преко Давидовића обзнанио.

Ради ваше пренхмерације оставио сам на Карабаши нека се он џобрине, али сам заборавио му кавати да и мене пренумерира (ваљда ће се п сам сетити) па ако буде заборавио, а ви ме пренумерирајте на неколико ексемплара, знам да ће доћи време, да ћеју се са свећом тражити, као прва, и друга част.

По недељи мислим на који дан отићи у Земун па ћу говорити учитељу Васи ради они песама, које ми пишете да вам пошаљемо.

Чујем да су у Београду Турци тројицу од Србаља бадава убили — такођер дошао је Татарин из Цариграда, и кажу да је Ферман ради везирства београдског донео, но тај се ферман још није очитао. Кажу да ће се преко сутра у недељу очитати.

Одавде незнам вам више писати, но желим вам добро здравље, п поздрављам вас и ваше, и молим изручите поздрав Г. Копитару од

вашег искреног пријатеља В. Василијевића. [Споља вао на претходном па тако и на даљим]

[Ориг. у арх. 6. КБ. Академије бр. 2495]

16. У Земуну у очи Богојављенија [2, | 522. Љубезни пријатељу!

Ваше почитајемо писмо од туцина дна јесам исправно примио, ево питам да вам одговорим на њега. Шта се досад