Vukova prepiska. Knj. 3

112 ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ ~

Лисовић је као и до сад. Младен је у Крагујевцу, али се ни жив [не] чује, нити се пача у што, само у миру живи, и ћути. За Давидовића не чује се ништа жива сада, пре неколико дана говорило се да је у Шапцу, шта ради, и којим послом то се незна. О Пожарцу још се мање што чује. Српски Кнезови што су у Цариграду били су до скоро сви живи, али су непрестано у затвору. Миловук није још послао они 10 књижица сравнителни речника, од они преповетки продао сам до сад само 2 књиге, а ти речници оћеју се још слабије продавати.

Добровскога Граматику још нема нико овде; али за Бога јели при свести Добровски, пли како се смео усудити да метне у своју књигу „ебем и себсти, па још љ и љњ та са тим је дирнуо у благочестве !

Дакле новине Српске Бог да прости! вечна им памет! веће штете Орпска литература не може имати, него што је њи изгубила, а што је још најгоре, што ће се сада Баба Смиљана, матер јој ј...., осилити, и опет царовати. Љубомиру ће то мило бити, јербо је 3-5у част веће свршио, и у њу одавно обећани одговор на редензију ставио, па сад се неће бојати никаква одвраћка у новина, које као што кажете, без Давидовићева повратка, нећеју се печатати, и на свет излазити, а Давидовић није још ни до данас прешао у Контромац, као што сте у Бечу чули били. Желећи да у здрављу дочекале и проведете Ускрс, поздрављам вас љубевно и остајем

ваш искрени пријатељ — (==

[Ориг. у арх. С. К. Академије бр. 2500]

21. У Земуну 22-о7 Нојемвра 1822. Љубевни и високопочитајеми пријатељу!

Ваше љабезно писмо из Панчева писато јесам исправно примио. Пређе сам се надао вас лично овде видити, неголи.