Vukova prepiska. Knj. 3

124 . ВАСИЛИЈЕ ВАСИЛИЈЕВИЋ

81.

У Вуковој соби 26. Јануарија 822. Љубевни пријатељу!

Знам да сте до сад морали којекакве гласове чути о Србији, јербо и овде се сила којешта говорило, па до Беча морало је 100 пута горе нарасти, ја пак нисам ктео вама којешта писати, док се добро неби известио шта је и како је, а данаске сам разумео о буни, која би могла Господару велику штету нанети, и зато вам пишем. Неки зовоми Ђак подигне се против Милоша и његови уредба и врбује на своју страну неколико наија, па шњима управо у Пожаревац на Господаревог брата Јована, који је био осетио буну, и немотавши своме брату у Крагојевац одма отићи, побегне у Пореч код Вуле, а одавде своме брату у Крагујевац. Ђак дошавши са својима у Пожаревац и видећи да је Господарев брат умакао, попљени, пороби и равори овога дворове до основанија, па небавећи се ту дуго поити одма к Крагујевцу на Милоша, но овај извештен од свог брата Јована, шта му се кува, таки поручи кнезу Мићићу, да му дође што брже може у помоћ, на које овај у итости скупи 500 коњаника па брже шњима у Крагујевац; док је Мићић дошао у Крагујевац, Ђак је са своји људи већ у Тополу био дошао, и спремао се управ на Крагујевац, но Милош нечекајући га да му дође пред кућу, сули 6 онима Мићићевима још своји људи, па Ђаку на сусрет, и ту нападне на њега изненада; побије му чету и растера куд које, а 20 глава зароби. Бак, који се није надао овом колачу почне бегати, и буде рањен, а брат му остане на месту, и тако се умири та буна. Сад се изтражује повод њен, но онаје морала тињати још по одавна, кад и АПсешете ХМецас из Цариграда о некаквој буни у Србији већ нешто напомиње.

Овде се сад тек зима појављује, и путови су врло рђави, да није могуће отићи по пиће.

Будите здрави то жели

ваш искрени

а јен

[Напомена Вукова:] одговорено 6. Февруар. 825.

ГОриг. у арх. 6. Њ. Академије бр. 2510]