Vukova prepiska. Knj. 3

50 ЈЕРЕМИЈА ТАГИЋ === ~ ——— о ———— — = =

87. Рагува 8/20. Септемв. 1844. Високопочитаемкни Господине и Пр1ителао!

Предрато ваше Лаконическо писмо отљ 7/19. Лола прошастога, сђ обавлешемљ о Л книг. нашјехђ народнјехђ пљђсама, имаосамђ чест у свое време пртимити, и предавшига, по налогу вашему, Г. проти Николаевићу, трудилисмо се обоица, вда 6 што веше пренумераната скупили; но Еромљђ оннхђ, коису се на [-У кнљигу пренумерирали, немогосмо ништа више натегнути; пакђ и изђ оннхљ изостае покоинни Томићљђ, и Христоф. Баббић, закоега незнамо гдђ се сада находи, — и тако остало на П-ту кнбигу пренумераната свега 13, ком су вамђ познати; ако вамђ пакљ нису познати, ево вамљ имена нбинихђ: |Види П књ. Нар. Песама од 1845. стр. 620]. м рекоше, кадљ козо кнђигу прјиме, даће онда точно за сваку платити.

Мени се чини, да ву Србли, отђ нфкога времена мирно до сада; но сада, кад се врате у но Бучић»х и Петронјевићљ, незнамљ како ће бнти — Зачудо ми е, да ова двоица имај толико влинје на народљ! —

Бићете чули што мм отђ лани (отђ 2/14 Септемвра) до садљ трпимо отђ землфтресена. Половицу мое Фамиле: Отаку, Милену и Владимтра, послао самљ давно у Тртестђ, да не помру овђе отђ страха; а а, сђ ЈЛаобицомљ и Олгомљ остаосамљ овди, но не у граду, а на Џилама у еднои кућици, кол в манћ подвржена опасности. — И садђ се еднако тресе! —

Поздравлтоћи васљ и вашу мобезну фамилџо, и Г. Ко. питара, сљ истиннимљ уваженјемљ есамљ

вашђљ непремђнниви почитателђ слуга, Јер. Гагичљ.

[Споља као на ранпјем|

[Ориг. у арх. 6. КБ. Академије бр. 2452]