Vukova prepiska. Knj. 3

ХКУШ. МАКСИМ РАНКОВИЋ

Лобезни Вуче.

Драгомје кадсам из твог писма — коеси Обраду послао — видјо, даси здрав, дражшемје кадсе и мене иошт сећали, наидражјемје кадси у таквом расположенцо да о пбенама мислити и далћ непресташљ. —

Штосе мене тиче здравсам и у дблу теби испре познатомљ. ело твој — пљћеана више прибавити — испунити, неотричемђ, но наскоро бити неможе, вр ми пречи послови предстов; неће зарђ тако наскоро Омирђ Србски Шлђпица Ружица умрети, но акобисе ито послучао трефило, нБои подобни доволђно у Србји налазисе. Шлбици ужичке и (околске Нахје, спћвалису неколике лепе шћене о Господару Милошу, и асам ји у Ужици слушао, но важни послови 88бунђен ни вдне преписати немогто. —

Шта, би од Оловара твога Оћели скоро готов бити“ Ако све преко трукерал прешло нје, трукуи барђ нанеколико кннга имена; Благов Маринковић, Павел Маринковић и Вићентје Станковић, од ови новце за пренумерацио примићеш кад се састанемо. — да твога тату, препорука твол на Обрада мислим даће совершена бити. — Из различите твом дђла, видим да си лакљ на перу, даклем пиши ми, што поскоро. Здрав буди.

у Београду 16. Септембра 817. твом Ранкович.