Za čast američkog Srpstva

а ва=

УВОД.

У броју од 22. децембра “Ам. Србобран", у поздраву Српсх01 Ратној Мисији, нашао је за вредно да напише и следене:

“Баш у овим тренутцима кад би се наша једнодушност и јединствена акција у народним пословима морала најјаче манифестовати, као доказ наше зрелости и пожртвовања за заједничку ствар народну, тога баш нема, а разлог што га нема, не лежи у нашем исељеничком радништву, које је вазда готово за сложан заједнички рад, него лежи ју генералном конзулу Краљевине Србије г. Михаилу И. Пупину који је, гоњен несрећном сујетом и амбицијом завадио овај наш мученички народ у свим колонијама."

(Од прве, дакле, па — тужба... · Од прве — да се наши узвиштени гости, увуку у нашке унутрашње спорове !

Нама, које Ам. Србобран назива само "малим делићем завађенот братства“, нама тако малим, па још нападнутим и прогоњеним, ни на ум падало није да овим нашим тугама и невољама замарамо, тако тешким, та-

Ко одговорним послом већ оптерећене ове наше узвишене госте. Нама изгледа некако да смо ми, у ово судбоносно, ово мученичко доба споредни. Главно је, по нашем скромном мишљевју, оно тамо, глава наша, срце наше, труп наш — српски народ у старом крају, на коцу, у ровцу, у ропцу. |

Чудимо се у толико више нашем другу на кормилу “Ам. Србобрана», што тако лепо и полнонадеждно глагоља: “И ако је скоро цео наш народ уз нас и на нашој страни у Народној Од брани и југословенском покрету, нама је ипак жао, да и онај мали делић заведеног нам братства уз Пупина не учествује у јединственом и добром народном послу и прегнућу за опште добро народно. Крај тако ружичастог стања, крај “пола милијуна" Словенаца, “пола милијуна“ Хрвата и неколико стоти на хиљада" Срба на добром путу, кога је врата требало сад узнемиривати и наше високе госте ради тот “малог делића", па још “заведенот братства 2' Нашто ди зати тужбу против Проф. Пупи-

са тен