Zakoni o poljoprivrednom uređenju Sjedinjenih Američkih Država

XXVI

Да би помогле насељавање Запада, власти су давале колонистима у рад велике површине које су они немнлосрдно исцриљнвалн. 1862, први „ћошезlеабs“ имања додељена једној породнци која се не могу продати за дуг, слично нашем српском ~окућју“ износили су 160 акра, око 65 хектара. После 1890, они су повећани на 320 акра, или 130 хектара, а од 1916 они износе 640 акра, или 260 хектара. Земљиште је оскудно и безводно, како у Кансасу н Небраски, тако у Колораду и Аризони, и ту су потребне огромне просторије да би се исхранио релативно мали број стоке. Алп се мора истаћи и то да су насељеници посекли шуме и претворили их у прерије. Ове су убрзо постале пустиње, јер није било довољно вегетације да веже земљу и задржи је од силних ветрова и урагана који с времена на време наилазе и пустоше, уништавајући сваки живот. Дуге и жестоке суше још погоршавају ову страшну слику. Спекуланти су без икакве контроле секли шуму, и тако су читаве државе остајале без заштите од суша и поплава' Ове разне невоље натерале су како америчку јавност тако јавне власти да се забаве статистпкама које показују да илодност земљишта непрестано опада и да потраже лека овим недаћама које једну „богату земљу претварају у сиромашну земљу". 2 Још стари Теодор Рузвелт, претседник С.АД. од 1901 до 1908, који је живот у Америци назвао „интенсивиим животом", скретао је пажњу г својим земљацнма на опасности од прекомерног трошења природних и људских богатстава. Онда је мало ко

2 То је наслов једне књиге: 54иаг{ Сћазе, Iапсl, роот Iап<l. ХУћЈШезеу Ноизе, 1936; 361 стр.