Zakoni o poljoprivrednom uređenju Sjedinjenih Američkih Država

реформу, она је већ постала прошлост, јер је дошла нова да је замени. Нешто ке ипак остати трајно. Пре свега једна до сада невиђена аовезаност нзмеђу средншне владе н аоједтнх држава. Јединство С.А.Д., очувано у сецесионистичком. рату, постало је стварно тек кроз Рузвелтове реформе. Више него икад, привредни и друштвени живот пулсира сада једним ритмом. Веза између градова н иоља, да не кажемо села, пошто тамо правих села у европском смислу у опште нема, сарадња између државних органа и фармера, такође није била никад већа. Држава је ушла у фабрике, у тргоговачка, банкарска, саобраћајна предузећа, до сада остављена неконтролисаној приватној иницијативи. Америка је добила један тип човека кога је до скора једва познавала, тип чиновника, и то не покрајинског него државног чнновнша, који долази из централе, из Вашингтона, од Господина Претседнпка, да се заинтересује за тога и тога малог човека, фармера, радника, наполичара. То није мала промена у америчком друштвеном животу. Најзад, органнзацнЈе радннка н фармгра нпкад нису играле већу улогу. Оне су у великој мерн постале не само саветодавци, него и помагачи, спроводници једне политике. Сарадња народа са властима, ствар непозната у једној иовој земљи, постаје снажна полуга праве демократије. Велико је питање да лн ће народне масе допустити да са Рузвелтом оде у неповрат јсдан оглед који није решио сва питања, који још нпје нашао ни правац за њихово решавање, али који их је бацио у нову динамику, овога пута у њихову властиту корист. Кад су оглашавали поједине закоие за неуставне, судије Врховног Суда наводиле су као

хххш