Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

58 | 59.

цркву и за све грађане, нарочито од времена кад је Св. Сава уредио односе“ автокефалне српске цркве према Цариграду и кад је старањем Св. Саве донет преведен с грчког Фотијев Номоканон с објашњењима Зонариним.) Познато је да православни Номоканон није збирка само црквених закона, него да ту улазе и поједини световни закони. Нарочито Светосавски Номоканон има много световних закона, који имају кадкад доста мало везе с црквеним, пословима: ту улазе и извод из Јустинијанових Новела у 87 глава и читав Прбуерос убџос Василија Маћедонца.“) ~

(О значају те чињенице лепо говори Ст. Новаковић: „Ето тако су у српски народ први пут дошли писани закони црквени и грађански, који су и један и други пушем цркве пуштени у употребу у земљи... Очевидно је како су закони, грађански исто тако као и црквени, сматрани као саставни део вере и њезиних уредаба и како није никоме ни на ум падала потреба каквога новог претреса или каквог новог рада законодавне власти. За историју Римског Права ова је чињеница од ванреднога значаја.“ 9) Можемо мислити да су нарочиту улогу у тој рецепцији византијског права вршили атонски манастири (као Хиландар) који су још од Немањиног доба добијали земљепоседе у српским земљама и служили се правом суда над својим сељацима.“) И епископи српски могли су вршити уплив у том правцу као сарадници краљева, што се види већ из одредаба Жичке повеље о брачним питањима.) |

7) Уп. А Павловњ. Первонач. славанорусски Номоканонљ. Каз. 1869 и чланке Јагића у Заппаша, књ. Ј1! и У, 60—111, и И Срезневског у 5|аппата 1, 189—202.

2) Читав текст Закона Градског (= Прохирона) из Светосавског пре- · вода штампан је од архим. /7. Дучића у Гласнику 2'г одељења, књ. МИШ (Б. 1877). Крмчија Морачка, стр. 34—134. И у Номок. писаном од еп. Рашког Григорија г. 1305, налазе се на л. 262—325 „Заповбди Леона прбмудраго царта и сена его Константина. Закона градскаго главњг различни вљ 40 гранехњ“ (И. Срезневски, Обозрћнје, Сборникљ И.АкНл. 1ХМ, Ме 2, стр. 75.)

9 Ст. Новак. Зак“ ХУМ; на другоме месту вели Новак. духовито да су ти закони долазили међу Србе „кријумчарским путем; не као римско право, него као део вере“ (Архив 1, 219).

4) На то скренуо је пажњу |У. Матуч/оузћ!. Меше аи Кељерноп, 141

5) Прва је брига једног хришћанског владара да уреди брачна питања. Тако и примитивни бугарски „Закон судни људем“ обраћа тим питањима нарочиту пажњу. в. Бобнчево. Стар. правни пам. 86—88. ;