Zastava — jutarnja izdanja
жемо правоваљаност њену пресудити. (Можете захтевати да се чита!, примекује др. Вачић.) Није потребан нов избор. (Радикали довикују: Та не тражимо ни ми нов избор само ис трагу!) Др. Жарко Миладинов и ћ затим у опптирном говору доказује потребу истраге, јер је велики број одбијених бирача. (За време говора овога Прибићевић и Б. Будисављевић непрестано се леру и сметају говорнику, на што им др. Миладиновић довикује, да се неће освртати на њихове будаласте упадице.) Указује даље, како може на тај начин, да се изигра већина, па мањина да изврши избор. Не треба се бојати истраге, када се тражи истиаа, па да се види правоваљапост избора старога господина Полита. (Б. Будисављевић и опет упада и одуговлачи расправу, што му се с негодовањем примећује д стране радикала.) Др. Жаркп Миладиновић примећује даље, да је пре 4 године спроведена истрага у Кикинди, као што је била одређена, не би сад овог чуда било. Јер ако се докажу све ове незаконитости у Кикинди, избор старог г. Полита мора бити поништен. (Др- По ит по други пут свлачи, а затим опет облачи свој горњи капут.) Затим до. Сава Путник у врло опширном говору покушава да докаже, како је бирачка листа законито састављена и правомоћном постала, јер он је члан црквеног одбора, па то добро зна. (А јесте ли ви то баш зацело ? Чиме ћете то доказати овде; де’те мало „на цедуљи“!) Доказује даље, како су рекламованих 1450 Цигани, чергаши и то Цигани румунске народности, а католичке вере, како то нису стални становници кикиндски него радници и социјалисте и т. д. (Зар баш сви Цигани и социјалисте ?! вичу радикали. Светозар Прибићевић кукуриче. На то му неки довикују: А нисте ли и ви, Прибићевићу, Циганин? Самосталци вичу: Срамота, да се Румунп увршћују у бирачку листу српске православне опћине. — Срамота на главу вашу, што се ви тако владате, довикује им др. Миша Михајловић. — Велика граја, самостали лупају песницима о сто и довикују разне увредљиве речи, на што им др. Миша најзад довикује: Сад видим, да нисам ни до сада требао с вама пре говарати о заједничком раду, а од сада никад више с вама у преговоре нећу се упуштати.) За време говора дра Саве Путника при с 'спомену социјал и ст а, радикали довикују: А, а, ту смо, дакле то је разлог! Хај’те даље, даље! Живеле демократе! — А кад Путник спомену тефтере социјалиста, из којих су им имена преписана, радикали довикнуше: Сасвим добро, били су савеснији од црквеног одбора. — На то се диже велика граја међу самостплцима. Прибићевић се влада као какав полицајски комесар, непрестано лупа песницом о сто и издире се то на једног, то на другог радикала, на што му др. Миша Михајловић довикује: Сасвим достојно вас. Честитамо
вам на тактици. Хоћете хрватског сабора овде! Хоћете овамо да пресадите тамошње обичаје, али није ово добра земља за то. Умемо и ми овде, да дочекујемо нападе. Него хајде, шта је с оним циганима и чергашима? (Пита Путника.) — При речима, да су цигани католичке вере, радикали довикују: Баш за то треба истрага. Срамота је за сиротпњу казати, да је циганин само за то што је сиротиња. Живели демократе! — вели др. Михајловић. — БудеБудисављевић и Прибићевић све циче и лупају се у груди доказузући своје демократсво. — Зацело те време др. Душан Поповћћ влада се као какво раскалашно велико дериште, а уз њега пристаје и дотле успавани др. Л>уба Павловић, коме др. Михајловић довикује: Кад будем требао модел за Бахуса узећу Вас! А дру Поповићу препоручио је мало више скромности, на што се изроди јединствена галама и пљусак од довикивач а самосталаца дру Михајловићу, који најзад довикује: Па спали е ме, кад сам у овај мах толико крив па мој пепео употреби те себи за бурмут. У осталом доста је било продукције видели сте своје огледало, а сад да радимо. Велика граја. Прибићевић и опет бесомучно удара песницима о с;о, на што га ратар Пера Лунгулов опо миње, да не лупа као да је у бирцузу. Најзад др. Сава Путник подноси предлог, да се на основу званичних списа кикиндског црквеног одбора утврди правоваљаност избора дра Полита, а извештај верификационог одбора да се овоме врати ради новог предлога. Око 1 1Љ сата по подне па тријарх и епископи напуштају саборницу, а председничко место заузима др. Никола Ђурђевић. Др. Мушицки у подужем говору доказује, како предлог верификационог одбора оправдава баш говор дра Саве Путника Надао се, да ће и др. Путник тражити истрагу, јер ако је у свсму или делимично истина, што др. Путник тврди, онда је дужност баш др. Путника и као посланика и као Кикинђанина, да иште истрагу. Страшне су тужбе у протесту и углед те велике опћине захтева, да се оне испитају Сувише је био ревностан др. Пут ник бранећи, али је баш тиме оптужио управу своје опћине. Ни Не Iе^е ГегепсН не може се дати изборном (овде црквеном) одбору право пресуђивања исправности избора. То би био апсолутизам, а никако демократи^ам, па ни за опозицију (Кретање у опозицији. Тихе при медбе.) Исказ појединих посланика не може бити меродавћн, но исказ истражне комисије, па онда сабора. Најглавнија повре да у протесту је, гато је изборна листа погрешна Ако она не ваља — не ваља избор, ако она утиче на сам резултат избора, као што је овде случај. И у том правцу побија редом наводе дра Мандића и дра Путника. (Б’ дисављевић мења место због промаје^ али ћуд никако, јер се
једнако чује његово упадање, иако се он сам не види.) Др. М у ш и ц к и говорећи даље, како је од велике важности да се једном ствар тачно зна, кад се о њој хоће што да тврди, доказ је и случај са црно-жутом заставом у овоме сабору. Неки страни листови денунцирали су дра Полита, како је он једини гласао протпв скидања те заставе као што је и ~Браник“ денунцирао једног угледног члана овога сабора г. дра Ранчина (Бурно „живео дрЈ Мушицки.“) Српски народ хоће^ правду и истину, јер он зна' шта је то, а одбијати а Ппмпе! овакове тужбе овде у овоме сабо| у значи гушити правду (Бурно живео) Ово је озбиљна тужба и озбиљно је ваља испитати. И кад то учинимо, он да ћемо утврдитиЈ у’ нашем народу свест и љубав према цркви нашој и автономији нашој (Бурно: Живео др. Мушицки.) Затим др. Полит подмеће радикалима да су намерно јуче метнули верификацију кикиндског мандата на послетку а данас на друго место. Тиме су рачунали на нашу неспремност за ову ствар и у опште хоће да поступе према оној Његушевој: Вук на овцу своје право има. (Бурно порицање м ђу ради калвма) Тражи да сабор вер јо дру Сави Путнику. (Др. Вачић довикује: Ово није др. Сава' Путник, већ алмажан пре избора а сада самосталац) Предлаже да верификационп одбор; прихвати податке од Путника’ и повуче свој предлог ради' допуне Председник јавља, да су 15 посланика поднели предлог по 25. §. посланика да се дебата ваврши тиме, што ће свака странка изабрати по једног т оворника а затим ствар решити. Буде Будисављевић хоће да говори о пословнику. Апелује на либерализам п едседников, јер му са многих страна довикују, да се у овој ствари више не може говорити док се пе реши поднесени предлог I Будисављевић једнако тражи реч, а са свију страна му довикују: Опструкција, опстру кција) II р е дс е д н и к најзад даје му реч и Будисављевић напада на ! „натражњачко схваћање“ већи не и доказује потребу даљег расправљања (Међутим Прибићевић тражи реч по пословни ку, нашто се изроди највећа граја посред које се чују речи: Опструкција, чујмо пред седника. Поштујте председника! — На то се чује глас председников: По пословнику не могу вам дати речи; немате речи и не можете говорити. (Граја и вика непрестано траје, нашто предсодник затвара седницу и заказује идућу за сутра у 10 сати. * Из целог извештаја овогјасно се види, да самосталци хоће опструкцију по сваку цену. А из дрског држања Светозара Прибићевића и непрестанога мућења по саборници његова брата Вал> ријана, као и из тога, што су самоста/ци пријавили били још осам говорника у овој ствари и то: Дра Белобрка, Му ' ачевића, дра Поповића, пароха
Лукића, Обреновића, Валеријана Прибићевића, Бањанина и Богдановића. Све те прилике јасно говоре, у чијој су служби браћа Прибићевићи и јасно показује њихову намеру, да омету рад овога сабора по сваку цену.
Небогатов осуђен на смрт.
Јавили смо већ, да је ратни суд осудио адмирала Небогатова на смрт. Та је Пресуда иааввала у Петрограду овуда незадовољстзо. У парници тој јНебогатов се бранио тиме, да ।је он пре но што је са својим бродовима пошао на пут ивјавио, да му је флота неподобна ва борбу. Крај свега тога отправили су га на пут и рекли му, да његова флота треба само да д»моаструје, а неће улазити у праву битку. У поморској битци код Чусиме предао је Небогатов непријатељу: „Орела“, „Императора Никзлаја 1.“, „Адм^рала Соњавина“ и „Адмирала Атраксина 44 . С њцм су заје Дно осу^ени .ча смрт и ваповедници: Скирлов, Грегоријев м Лиси. Четврти зааоведник Јунг је међувремено умро. Та строга осуда упада у очз тим више, што су сви сведоци сведочили у корист Небогатову.
Брзојави „Застави“.
Стигли 15. децембра. Избор жупавијског предотавника. Сгари Стапар. Др. Стеван Момировић ивабран једнегласно за жунанијског представника. П о ж а р. Будимпешта. Н& творничком стоваришту „угарског ин дустријског друштва 44 букнуо је јутро^ у 4 сата пожар, који је уништио све стовариште. Било је све есигурано. Индемнитет. Ву димпешта. Званичан лист објављује санкционисање вакључка обе делегације у погл ду заједничког индемнитста аа прва два месеца 1907. године. Немир на оотрву Самооу. Цариград. На Самосу је дошло до 'крваве туче ивме^у војничке посаде и нижег сталежа становништва. Један војник је убијен, више њих је рањено. Краљ у Будимпешти. Беч. Краљ Фрања Јосиф цо* нутоваће 2 јануара п. н. у Буд дмпешту. Делегациони ручкоуи биће 4. и 6. јануара п. н. Прилике у Руоији. Варшава. Наоружана руља ваузела је желевничку станицу у Мједвцрцу Разорила је благ^јну дгзнамитом и однела 2 хи љаде рубаља. З^очинцн |су утекли Експевнја је уништила вграду желевничке станице и брвојавног ввања. Омск. Данас су две до сада нзповнате особе на сред улице убиле гувернера Литојнова.
КРАСТАВЦЕ, пфефероне. Кисео купус 100 кила 10 К бруто оферира -А-ПХОХХ ХIIХХОIС I 15-28 12—20 2пашх.
уреджжж ( Јаша ТомжЖ. Одгоаоржж уредмжж Кожотажтжм Врадвжроик. Орпока штампармја дра Сзза. Мадетића-у Нокож Снду