Zastava, 03. 02. 1924., str. 2

Трећи фебруар npe девет година

Иван Сурови

Како је то већ угврђеио заковкаа људске правде, да се људима, који шнају умрети без божи;е воље, дан ј иред смртк јави, да ће за 24 сата ј аољом људске свирепостн, орестатк живети, така једаа церемовија од- i играла се 2. фебруара 1915 у војном ; гариизоаском затвору у Сарајеву. Уаарађен у цшо сагкшско одело, ј иредседник сарај<*вск г окружног суда са осталим изврцшоцша воље вакона, унишао је у војиу гарнизонсжу тавницу, обавестввшв тројицу младих, интелигентних националних резолуционара, Д1 је Његово Ц*Р а ско Величанство Фрањо Јосио 1. погврдило и милостиво оодаисало њшхову смртну осуду и да hr сутра у Јутру данз 3 ф бруара 1915 бити обешени у двораи ту гаривзонске тамнвце. Блед, дохћућнм гласом, запнтао је мредседник судл: Ј<*сге ли разумели? 1 одговорнли су нврстим гласом тројица. Приор&виге се за смрт и ледите вашу аослеању жељу. Ми смо приаравни а жеља од вас не тражимо ништа... Процедура је била с тим готоза. Младе револуционаре одвела ј стража натру.г у њихове ћелије, а кад је иредседник суда вшшао т тамавце т оролазио дворвштем, чуо је за собом ауцањ војиичке пушке. ј љ дан офицмр који га |е оратио, одлетео је тамо откуда је долазио муцањ. Председник се за њам окре- \ вуо, na бацивши aoni' д узауж дво- Ј рмшта, видео је вешто страшно, што га ie аотресло целим т?лом. Тамо у дну д оршита, дза човека ј аодиBала су арва вешала, за оне \ људе, је ое м*ло рре прочм- ј гао смртеу осуду. Онренуо је брао | главу т противну страну и в ћ ј спремаи да беж« из овога пакла, Ј али у томе је долегео оф*ц*»р ј Ништа hsj * било тумачао је I официр. Сф -жа је морала ауцати \ т тамеичке прозоре, одакле се ре- } волуциоаагцп исмејзва у оним мај ј сторим«, што TfeMo аод жу еешала, ] настазмо је оф»ц р и аоказао | руком иа ону страеу,'одакле је до- f мазио одјек маља, којим су мајстоои ј иабнјали земљу окс првог ступца. Дг, да, видео с«м одгово- ;ј ршо је аредсецник суда и ве оире- ј ћућм главе, брзо се изгубао из дво- I рншта. Та fe било у 9 сати у јутру. јј У 12 сатм имао је стаћи свеште- | тж, да теши и на смрг ориаравља f осуђеее, алк није стигао. Стархц је ј шл ао и сувише мекано срце за та \ мова „богоугодра* дела и „разбо* ! k лсо“ се. Из тавничке канцеларије зерчао је « телефон на све стране, свима н*д- f лежним уредима, ал® стари свеште« ј ник неје долаBво. Тек касао после | модне ступио је у ћелију једногосу | ђенсша једае млад, блед свештеник. ј Тавншчар је за њнм закључао вра- ј •т, али кечије око варкало је кроз f округлу малу рупицу на вратима. (; Осуђеник је то ариметво ш скочио ј са п стеље на коју је тек био сео i са свештеаиком, оолетио оремавра- | тима и гласом као труба јериховска, Ј дронесао: Бештије аустрнјске! Послали ј сте мк посрецеика да се разговарам « <ш Богом,па и ту ме орати вашеоко... | Око се азгубило са рупвше, осу f %евик се смирио, вратио иатраг и \ еео на постељу крај младог све- I штенига. ј -Д а те пољубим рекао је ! осуђеник. Утехе не требам, ти j внаш, смрги се не бој ш ... к Бзга? ] Ако ra вма, онда нам је & он оо« ј жогао да убијемо још некруњеиу ! бештију... | Свешгеник није ништа одговарао. f Лице му је бало зелено као трава, } зуби су му цвокотали као у грозвици, ј та да то сакрије, загрлио је ш смрт ! осуђеног ш љубио ... У томе је прк Ј жетио еа округлој рупици оео до» ј садно i мрско око, али осуђееику јније ништа рекао. Пустившш ce из ј загрљаја, осуђеник је наеташо; Хоћу, да умрем мирно без поlfpeca. Учини ми љубав, молим те,

реци тамо, да нећу никаквих посета. f Нвчијих. Ни мајку већу да видим... I j Разумеш, ни мајку ... | У томе су се кључевм у браии окренули а свешгеник је изашао иа тамнвчарев позмв. Огворнлн су му врата друге ћелије а он је унмш&о \ другом осуђенику на смрт. i Кад Је други осуђеник угледао ј свештееика, одбацао |е Свето Писмо, 1 које је до сааа држао у рукама, ао- \ легио арева њгму и својвм храбрим мвшипама потресао му чврсто руком. Хвала тм 9 што си дошао, as s свгка је утеха сувишна. Седа, раз- | говараћемо као људв. Ништа ти на- f рочитог немам рећн, јер све што I сам имао, рекао сам у овоме шсму, \ кога остављам мојој малој ћсркм, ' нек јој ra отворе кад буде пуно- ј љетнз. Сутра ће ме обесати, оа нека. ј Ја сам се аомирио да оставвм свет. ! Зар не чујеш? Петааест киломегара ове тамнице чује се грмљезиаа то- I пова То нашн раабшају окозе, с f | кошма јс Аустрвја саутала слободу... ј 1 Жчвела слобода! ј ј Свештеник и осуђеник нису нм преметили, кад је у ступала }■ жеаска, сестра осуђеникова. Нхје ј плакала. Пристуавла је оољу- ј бнла га и села кр%| њега на оо- ј стељу. Свештееик их је оставио на i само, изашао и упутио се у трећу ? ћел®ју, трећем осуђевику. Разговарао је дуго о жени, о деци ! о оородици, не жали живота, само f му је тешко, што ће га мздати снага | на путу т тавамце до вешала. Стад ј г® ie управо тога ... Тако је млади свештеник обнлазио ! S осуђенпке до пола ноћ«, а овда их \ | је обгрлио сан. Саавали су мврео ј ! као јагањци, илв људи, уморна од ! ! тешкога р.д%, кога сутра зором мо- | ; ра|у поновво настбвмти ... Остзвво ј ј вх је да сагвзју а сам се склонмо ј ! у тамаичку кавцеларију. i м * ? ! * | Сутра у јутру у сватање дана, | пред тавнецом јез&бубњаомалн вој- ј вички бубањ. I Било fe то 3. фебруара 1915 год. ј | Председнак суд® и сстала комисија, Ј ! која је одређена при извршаеању ј ; чмеа, са лечником, крвеиком Csj- ј фертом и његоввм | стајала јс пред вратима тавеице. ! 1 Озго из таеваце чулн су се кораца. I > Три осуђенкка е% смрт праћелм ] i стражом, гдавшм тамничаром и све* 1 : штееиком стуоили су иа днориште. ј ! Озда се поворка кренула према } [ вешали«, која су се тек примећи* \ I вала кроз јутарњу маглу. Два осу- ] • ђеника ишла су чзрстим корацима, ј s водеће трећег мг.ђ/ собо®. Под ве- I | ша/шма су стали. Цредседннк је оае? | • разано комад папира и чвтао ссуду, | ; а кад је бао готов, нредао је осуђе- i ј ннке крваику да укончи ово страшно ј S Дело. | Осуђееецн су се изљубили међу- < | собно, а крвник fe ухватно првог и ј I водио. То је биооеај, која није имао ! | снаге, да ступи под вешала, Попео ) i га |е, натакао му штрик и обесио. | } Дбојица су морала гледати. Гледали ј !, су пушећи цигарету. ] Онда је дошао ред иа другог. Оа f ј је скинуо оковратник, корацио неко- f S лнко корака под вешала, натакао сам | ! себн штрик ва ерат и рекао: f i - Mojs може да олатк царску ... ј i Жизела сло .... j ј Бубањ је забубњ©о, глас се ње* f | гов изгубио, крвник је тргао с њиме Ј I а он је већ висео. - Трећв, која је био суђеа да гледа } ; смрт обојице као да аре- | . seps жнвот, прилетио је вешалима, јј ! која су још била оравна, одбацао 1 • цигарету, скинуо оковратник, натакао I ! штрик еа врат, а док је крввик до- » летео, он је в»ћ висео.... ! Млади свештеник је јецао, судска I ком!?сија је гледала преда се, а крв* } | тк је приступио доктору и рекао: | Мисдам да су већ мртви ... Лечннк је пристусшо једном, дру- ј гом и трећом и саопштио председ- ј ; нику суда, да је коастатовао смрт. I Остазшн их да висе цели дав, ко- I мвсија се удаљнла са места, где Је ! швршила злочае. * f * *

I Над Сарајевом је већ била пада ј ] воћ, кад су трпјицу обешених скн- ! I дали са вешала. Неколико сфицир* f f ских ДЈ&ма молиле су крввнка, аа ш : да комадић ковопца. Крваик је резао ! комаднће, а даме су га обдариваде бакшишом Положали су их у сан ' дуке, па поставигли кордон оолвције јавне и тајне, натовгрили су тра \ мргвачка савдука на кола м вознли i аекуд неаознато. j Одвезлм су их далеко ад место, ј исгозари-ш их у једној ливади крај | уског сеоског пута к закоаали аод { једним растом крај плота,.. Гроб су взраввали са земљом, да се никзд sa њега не сазна. Али нечије око, | веш вје од ока детектиеовог видело ј је кроз мр/чну фебруарску ноћ, и I обашло њахов гроб \ Сутра ујутру нашла је полиција > на гробу обешенкх ккту зимског ј цвећа, а на комаднћу папира којнје | био орачвршћеи т кити цв<ћа ои| сало је: I Организаторима атентата еа « Фр«њу Фердинанда, народним јуна- ( I цим«: \ Вељку Чтбрнлоцићу, \ l Д»нилу Илшћу и ј ! Мнхајлу Јовановаћу Српски | Нар д.. i I Полиција је трагала за оеим оком, 1

ш га никада вије оронашла. Маслам да се ни данас за њега не ma., * * Девет годин« вазршује се 3. фебруара о. г. од њихове смрта та веш4лима, па овиј деветогодишњици посветих ове ретке. Озај мој шшнс ивгледаће неком као прича, као иродукт људске маште, иије. Ово ср ф* кта обрађеиа, ако се то може рећи, и у литерарној форми. ila ипак и OBi флкта нису ен дееети део онога јуваштеа, кога су mm mкавали у очекивању смрти. Познавао сам rx сву тројвцу сабно. Ca Вељком Чубриловићем mшао сам Збј. дно у осн вну шк®лу. Доцније је он бно учитељ н добар соколскн радник. Са Даналом Идвћем риди® mm Ј једној редадајн, кад је ое mmjстио своје учитељско место. Михајла Јовановића познам иа Тузле. Б«о је богат трговац, Б®а ј« вођа Сокола у Тузли. Csa тројица су учествовала јшд. преноса н сакривања бомби аз Лознице у Србији до Cspajeert, Њах тројкца пунољетних, мсђу осталим неаунољетнам атевтаторима осуђеви су на смрт и обешееи. Девет је година од тога времева.

Нова европска конференција

| VLi околеие ковог енглеског пре- | I Mfjepa лаесирају се по енглеској i } штампи вести о намери Маадонал- ! дово;, да сазове нову европску кон* * ференцкју, на ко|о| би се арегресла } ш решала сва питања о обиови еко- t ј иомско-привредеог стања и поли- \ j т#чких односа у Евроои. Макдокалд \ I жели, да на тој конференц*ји узму ј | учешћа и Немачка и Русија, будућа ij ! да Qs се оошјвише о њиховој суд- ј l бшш радило. Макдоеалд међутем 1 f opo свега жели да се састане са : ! Поеекареом, што се у француској ј ј штампа узлма за добар знак Фоан- \ l цуска ее мислв да бежи од ма нгакве

евроаске конференције, но ниац см&тра за такав једа.н вистанак клда већ постоји реаарзц®сеа комнсија u разиа др>гн одсециДрушгва Народа, који су једино радн међуаародног саоразумевања ш установљенк. Најпосле, било је доовда после рата већ неколвко такнх ковфереацмја, у Париву, Лоодону, Вашмнгтону, Лззани, *Беноеи, па еу co оне разишле без ммаквих стваринх ревултата. Чинм се, као да Макдоналд својом међуагфодном и саољ* ном политиком хоће д® учвршћу|е свој положај у Енглсској.

Кроз Нови Сад

(Свршетак). I Захвали* се овом родо- ј ј љубу, аа иођ£*м шз Салапге. Ј Дођох до Жатаог трга. Код „Трш ! Круее* ударлју тамбураши да се ј се« тре-се. Хајде уиутра. Неки се l брбтац расгшштољио, па сеири, ала ј „Шкрабало". Упатам најблажега: f Ко fe тај братац?l.. I ■— Тр је звате једал бавшн ау- ј f етрмјош цугсфирер, коме је некад до* ? t бро ишло па се сад размеће на очи- { I глед свију н&с. А/ш Б »же здрављд, s свршиће об иегде у туђим јаслама. 3 Тако је, отето ороклего, ре- \ I кож, оа крееух д«ље. ј l Куда ћу сад. Пођемо вапред, до- I | ђем до в Беле Лађе“. Друштво, како | се узме - шарено. Заиштем чашу { \ вина. аопијем, платше, па хајд даље. | f Куда ћу? Ха.|д у „Бар“. Да видим } ! н ја то чудо једаред бар у свом ; | веку. I д еле мајко! Шта је ово?l Све ] | неке завешчићи, из њих ировирују ј I неке чупаве главе са буљокастим | | очииа и налорф«нии лицмма, оа ј | као мачкице вребају: Хоће ли пасти ; } који масиији миш. | Насам за оао друштво! - по| Мlслих у себи. Али кад сам се | већ ту нашао, затражим боцу вина. | Келиер, неки еакострешевко дојј несе и стааи одаах рачун да се ;; алати. Седзм деци вииа Дан. 80. I Ух-а а al 80 динара. Бре, па ја ] l за 80 диеара могу да попијем код f l чика-Раде осам литара, аа да ме ни S 1 глава не забале. I Физетни, керем! опомену ме * noeoßi онај накострешенм келнер. { Шга велиш бре?l Зар ја кер?l • Кср ts дед био. Разгоропадим се } ја, мислећи да ће мк бар нешто по; пуствти. Али то сзе не помаже. i Тамо иза једио завешче чу се ‘ јј неко маукање, оа пврчање, па нај- • \ зад нешто пуче, као кад се митра] љееком коњчету откиве појас ј - Шта је то тлмо? - ушатам ј ] келеера. \ Нем нртем! I Шга, наје ирош!.. Море Јели онамо ирош шш није, само оии тамо 1

праве којешта, на очиглед цедог свг-та. Келиер слеже рмменвма, ешта оаре, па се удалв, а ја агутам «ш» што се зозе вино, а ао онако jж»сву цену, пг* се скупвм и удалим мислећ® у себи: ж Ако вгде и икада имадоше в Пробуђееи Араадовци* бољу прооагавду за своје В светс* кдеје, то је без сваке Сумње имају овде у срцу Српске Агине, а кров ! овај бар и разће кабзреје, а на • глед наше иолицнје. Скмо би имао ; повваиима да упутим једно патање: Кад једон сирома роднак идв са посла ш сврати у обачиу г©сш; ону на чмпу вина, морш да нлатв : таксу од 20 оара,- а аошто 20 аа.ра ; тмш, то -плаћа 25 пара, а кад h®kes богаташ са дебелим буђеларом упадее у ово совино гневдо, колико ; он плаћа таксу? i Пођем даље, па свратви у Слободу. Тамо неки вештак даје нродукцзје на мађарском Публмка одушевљеао кличе в Ељен* кам ; у сред М*ђарорсага. 3*траж®ж и ту ; вина.. | Нгма hs чаше, само бутела, рече мв покварено српски, једаа келнер. Добро, а пошто је бутела? Само традесет дннар. Е om су солиднијн иомислих, седвем ш оочием да носматрам оио шаренило, пвјуцкајући ш> мало сзоје ввно. ј Једна млада дама тежег калибра, ; свакако Језрејкз, седц сг једвим маторим гојазвим Јеврејивом ш столом, а счи јој само звркте ио ово| сали, ја се потрудиа да увечињ њен поглед м усаех. Oaa зиачајво жмнрну. Аха, то је од наше сорте, помислих. ПоаиЈем виво na кршем даље. Уаутим се онако насунце м н«ђох се i опет на Темермскв друм. Уђем у једну мању гостиону, кад тамо о чуда! Нс-ко се друштво веселн а I?дан братац седп и једе, а све му пуца за ушича. Запитам гостиоиичара шта се ту догађа. Једе човек. Ето до сад fe оојсо-38 салфалада, 1 кнлограм шааргла

2

»ЗАСТАВА* 3. фебруара 1924 БРОЈ Ж