Zavod za statistiku

Међу тииъ ако и наведосмо, да су се наши граћани кодъ насъ яко намиозкили, то ова истина односи се само на найблизке време послћ 1834. године, еръ у последньимъ временимъ одећцима н. п. одъ 1846 до 1859. вишакъ кодъ грађана ячій одъ оногъ кодъ селяка быо ніе. Ово статистично дѣло довольно намъ свѣдочн, да занатеко-трговачка заслуга онако добро не стой као некада, и што има више грађана то припада не производительима, поглавито слузкећемъ разреду вишегъ и низкегъ реда. Одъ првогъ до последнѣгъ иописа утроено е людство: у Бѣограду, Кнлжевцу, Алексннцу, Бань», Лозницы и Лѣшници , а учетворено у Гор. Милановцу и Рачи, у другимъ е варошима почайвише само удвоено, а найслабіє су съ людствомъ напредовале: Неготина, Карановацъ, Чачакъ, Ягодина, Смедерево, Шабацъ и Митровица. Шта внше, да смо нетто и точне пописе мухамедански по варошима сгановавши гкителя у вѣкъ имали, мозкда бы се увѣрили, да процентъ градски производителя сада иишта ячій ніб, но што є пре двадесетъ и петъ година суштествовао, будући є оида Турака по варошима много випіе живило него у иоследнѣ доба. Нспитавши народословна одношеня обитателя Србіе у абсолутнимъ броевима по окружіяма, по народноети и заниманю , немозкемо а да одъ части у претресъ неузмемо напредованѣ людсгва Србіе одъ времена изъ кои числены података имамо и_да^сто не сравнимо са подобнимъ изъ оны земаля, кое су .ламъ- како по нашемъ геограФіічномъ полозкаю, тако и по исторійской будућности за познаванѣ _одъ велике пазкпостн. Подъ овимъ земляма разумемо мы съ єдне стране єднновѣрну Грчку а съ друге стране един_оплемену Хорватску. Она ужива независну политнчну, а ова ^онекле^амоуправну слободу, Срби, Грци и Хорвата вазке за будуће распространитель европске образованости на балканскомъ полуострову. Србскій устанакъ у годиии 1804. и поредъ необходне руеке плмоћн небы доиста нмао изглёда за коначный успѣхъ да нетто популаціонистична одношеня између Срба и Турона у оно време за прве повольна непоказаше се; еръ докле су први на по мнліона душа могли брояти, одъ последныі тешко да е и осмын део у земльи становао — одъ 60 до 70 нляда. И ано 6 велика штета за )праву и науку шго прво србско правительство, за време прнмирія одъ Юлія 1807. до Мая 1809. год. никакавъ полисъ людства у Србін несврши, када ена многимъ гранама дрзкавногъ устройства рађено , то ипакъ судећи по. числу войника на преписъ узеты као и о прирезу у оно доба покуплЬномъ, дѣло извести мозкемо, да е онда около но мнліона душа Србія брояла. Претрплћпе штете у лтдима у год. 1809., 1813. и 1815. учините да и године 1820. када се првыи путъ куће, порезске и арачке г.іаве у старимъ окрузкіима точно на брой узеше , у свой Србіи одъ но мнліона душа небыяше. За стара окружія Србіе, бывша подъ србскомъ управомъ у години 1820., имамо 361.000 душа, кои брой нспада када ондашньій брой кућа са 6'|а душа умнозкимо, почемъ є по оволико у свакой кући у години 1834. нађено. У вароши Бѣограду было е онда 3500 душа судећи по брою вѣнчаны и рођены а у окрузкіяма текъ у год. І833Г придруже нимъ могло є 135.500 душа зкивити, предпоставляюћи снрћчь да 6 у овомъ краю одъ годнне 1820—1834, тако исто людство напредпвало као што е и у дванаестъ стары окрузкія. Сва три числа скупа изиоее 500.000 кои брой зкителя за Србію како за годину' 1804. тако и за 1820., по приблизкномъ рачуну, усвоити усуђуемо се.