Zavod za statistiku

106 ІЯ О рм родопіі гсстпд. * 0■І- КОЛИЧИНА УВЕЗЕНА ИЗЪ У ГОДИНИ 1802. Аустріе Турске Румунску Скупа 44 Цнца

Іком. 2.854 і — , 2.855 0.428 45 Чоє

» 1.663 1 1.664 1.551 46 Шаміл

туц14.420 300 *14.720 14.327 47 ІрІІ Ф. 2.019 —• 2.019 2.019 48 Ћебета

КОМ. 1.701 3.591 5.292 5.184 49 Ііезапа

ока 15.997 3.240 19.237 8.132 1 50 Тінтабіе

КОМ. 1.252 700 —. 1.952 3.094 51 Ћитайке бакамъ . и 2.666 — 2.606 3.073 152 Ъниђува

ока 5.060 1 — 5.060 4.500 1 Па првый погледъ падауочи опала количипа у год. 1863. увезеногъ жита нарочито изъ Аустріе, панъ н она сама дометена е у првои половина годи нс надъ се зла, слѣдства нерода іоштъ ни осетила нису. Тако е исто и незнатна количипа ситне стоке изъ Старога Вла’ дотеривана, изъ узрока, што е ову обколнвша Црну Гору турска войска у предндућой год и и и яко начела , те съ тога іой и цѣну знатно увећала , коя за наше трговце угодна ніб была. Као и свагда тако е и у сматраной години доста пійћа у Србію увезено, но илакъ далеко внше изъ Аустрія него изъ Туске. Изъ ове є землѣ преЬе исто толнко вина доношено, колико и изъ Аустріе , алн у новіє време ова е земля ону у сатецнву паднрилила , кое опетъ са собомт> донесе , да се сада знатне количнне комовице у Бугарску изъ Србіе извози, коє пређе случаи быо ніе. И нива се како кое годііие све внше изъ Аустріе увози. Дувана се знатна количипа сирамъ старіи година увози, али пико неће вероватп, да фішый дуванъ подъ имеиомъ „бошче" познатьш, едва двадесету часть цѣле количнне сачинпва. Ако игдѣ , то кодъ овогъ увоза обмане у декларацінма іша. Трошевѣ заграннчіїогъ гвожЬа и челика у Србіи незнатно е былой у прошле две годнне каондо сада, а по ігЬму рцѣшое се найболѢ производна снага землъодѣлскогъ народа, али соли доиешено є двойномъ внше но што н уобнчаєный потрошакъ. Ово е исто случай и у год. 1853. быо , пакъ почемъ се поводомъ крнмскогъ рата случило, надъ се соларска куѣа бопла да довозъ соли у слѣдуюћимъ годннама сиречекъ иебуде, као што є донста и слѣдовало, то се онда лако мнелитп може , да су кеприлике съ Турцнма у години 1$62 главный узрокъ, што е опако велика количипа соли у земльу увезена и одъ кое ће дуго времена у кладовима лежатн. И ако се у обнчномъ животу говори, да се нашъ народъ на ужнванѣ ііоєлае/гица у новіе време одао, то ипакъ по колнчннама у зем.іьн потрошеногъ шампанѣра, зейтина, маслннака, лнмунова , смокава, пиринча , рума , кафе и шеѣера судећн яаключнтн морамо, да кодъ насъ осимъ едно две до три тисуЪе иороднца, све остале врло мало ужнваго сразміфію спрамъ други образованы народа. Рукотворине се редовпо изъ Аустріе за потрошакъ уносе а изъ Турске много манѣ и ако намъ Нумручки лрегледн потврђую, да е пре само двадесетъ година проблтачнін размѣръ по последню землю испадоо. Међутнмъ и саданьій довозъ преобразина изъ Турске ясно сведочн, да у нъой развнекін заната, пакъ и у самой Боснн} нма, него у Србіи.