Zavod za statistiku

у години 1ВВ БГ 1887 + · · ..

Свега · ·

динајји - 21:40 · 18:99 · 8116 · 20:29

Просечно · · · · Према томе долазило је на једног становника од вредности увоза више нето ли од вредности извеза “ у години 1684 И а 1885 · · · ·+ · ·

1886 · · · - · ТО а на а о

свега •· • · •· •· • Просечно •· + · · ·

динара, 5:76 1:49 5:76 0717 13:18 3:30

Колико је од укупне вредностн извоза долазило процената на поједине државе у свакој години на по се, то се вида из овог прегледа.

У Аустро-Утарску || 86:21 | 84:87 | 87:19| 87:76 Босну · · •| 128] 147) 1:88] 117 Бугарску > • 418| 275) 2041 251 Енглеску : · .| — 052 014) Италију • · · ·| — — 048 | 026 Немачку > - ·| 0:84 015, 0:09) 148) Румунију •· + ·| 108 75! 0:22 0:06 Турску +, 6:50 | - а:2 56483 | 502 Француску + | 051) 0:57 | о 14 | 45 Швајцарску · •| — О: а 8 = 29 | Свега · - · · | 100: 10000 1 0:00,100'00

Односна размера памеђу увоза п извоза била, је уз

код више мање Аустро-Угарске > + · = 098 Борнео ес -и аеине Иеа — 15:20 Швајцарске · · — 27:08 Турске · · — 3017 Бугарске · : · — 45:79 Италије · - — 46:78 Енглеске + + + + + + • — 70:66 Румуније +: · · + — 05:12

Вредност свију пзвежених предмета 32 по-

следње четири водине износила је, и то: свега динара у",

Животиња и проза. од жив. 71,074.987 46'020 Баштованских пнољ. пропз. 52,436.289 98:952 Кожа +: 0303 ++ ++ + 15,298.844 0006 Памука и кудеље · · · · 6,004.008 9888 Јестива и пића · · 0. 9,517.217 2.217 Дрва н пзрада од дрвета · 2,451.813 1'587 Вуне по длаке · + + +: - 994813 0:644. Маених пропзвода • - · « б72779 (0436 Камена, земље по стакла, б20707 0:408 Лекарије, хемикалија и боје 41.714 02066 Ковова · или 887.625 0:251 Отпадака. · · 228.300 9144. Шшвене робе · · · · · · 215.596 0140 Машинерије и оружја 51.505 (088 Сптиица · = 105: 80.167 (0020 Колонијалне робе 25.029 0016 · Свиле > - · · - 15.012 0010 Артије. · · - 8.116 (002

Свега · · 154,442.720 10000

Према овоме превледу, долази дакле готово 95

процената на, спровне, које се у земљи пропзводе, а само 5 процената на Фаорикате, који) су с: стране доцешенџ, па су после опет пзвежени.

Најважнији предмет пзвозе трговине, јесте стока. Од ове пзвежено је највише свиња, п то:

код Аустро- код осталих

Угарске држава

у тодини каб сто према 1884. пе 198 97 Нона и и 5 58 ПБ Оазе УјО] 46 ПИ не нвхе Е · 117 49

УАустро-Утарску извози се дакле више него што се отуд увози; а у остале државе извоз је опет мањи од увоза.

Кад годину 1884. поредимо са 1887. годином, ми Палазимо, да је у овој години био извоз мањи 34. 960 процената. Код појединих држава изпобила је разлика између 1884. п 1887. године у проценту, п то: :

код

више мање Немачке · 0... . 29028 = Француске... . 14972 ==

у години комада за, динара, 1884 · · · · 194.780 10,412.840 1885 · · · 210.877 9,488.368 1886 · · · 290.644 10,896.471 1887 · · · 21628 7,495.849

Свега · · · · · · 91.982 38,168.028

Просечно · · 227.996 9,542.007

Извоз свиња бпо је најјачи најслабији у години 1884.

у 1886. години, а

Средња цена једнога комада износила је

у години динара 1854. · · · - 54 18585 · 45 1886 5 3 1887 · · . • 94.

Разлика у цени п

износи 37:04 процената.

змеђу 1854.

и 18857. године

После свиња извозе се највише говеда, и то

извежено је