Zavod za statistiku

од 30— 90, 0.»

90—100 , + ., 100—190 „у +), 190—150 у +, 150—180 „

више од 180. , 0...

6 срезова 7 »

9 »

14 » 23 среза

9 срезова 3 среза

XLIX —

| Из предњег прегледа, види се, да је према, ста| новништву био домаћом стоком најбогатији срез |поречки, à најсиромашнији у овом погледу био је срез крагујевачки. Односна размера између |шрвог и другог среза била је као 100:98. Дакле "срез поречки имао је домаће стоке четири пута више од среза крагујевачког.

Х. ВРЕДНОСТ ДОМАЋЕ СТОКЕ — VALEUR DU BETATI..

Укупна вредност све домаће стоке износила је 1140,377.681 динар. Године 1890. представљала, је сва домаћа стока вредност од 108,766.019 динара, и према томе 1895. година показује вишак од 31,611.669 динара или 29:06 процената.

Посебице пак долазило је динара од вредности 1890. r. 1895. r.

коња · 12,285.608 24,610.174 говеда 61,015.365 78,434.045 бивола, 1,453.690 395.272 магараца и мазги · 64.770 47.658 свиња 10,105.698 14,497.018 оваца • 20,374.668 19,467.912 коза 3,466.213 2,925.602

Свега, · 108,766.012 140,377.681

Вшцак вредности износио је 1895. године

код СВЕГА. ДИНАРА ПРОЦЕНАТА коња • 19,394.566 100-32 говеда, 17,418.680 28:55 бивола. + — 1,058.418 — 7281 магараца и мазги · — 17.112 — 26:62 свиња · 4,391.320 43°45 оваца · · — 906.756 — 4:46 коза · — 540.611 — 15'60 У опште 31,611.669 29:06

Највише се увећала вредност коња, а то зато што су и коњи сада бољи услед живљега, рада на унапређењу коњарства. И вредност свиња знатно је већа, а исто тако и вредност говеда.

Опадак вредности био је највећи код бивола, за тим код коза и оваца.

Кад вредност стоке варошких домаћина 04војимо од вредности стоке домаћина сеоских, онда, излази, да је вредност домаће стоке по варошима износила динара, и то

1890. r. 1895. г. коња, 1,644.387 3,958.134 говеда · 2,649.285 3,189.774

CTATHCEHKA KPA/DEBHHE CPBHJE XI,

1890, r. 1895. r. бивола · | 101.810 27.039 Marapana и мазги · 17.400 11.659 CBUIBA 986.961 1,800.627 оваца, 501.580 613.463 коза, · +. 70.615 47.234 Свега · · · 5,972.088 9,547.980

Према томе у 1895. години показује се већа вредност |

У ОПШТЕ ДИНАРА У ПРОЦЕНТУ

коња · 1,613.747 98:13 говеда 1,140.489 43:95 бивола — 74.171 — 73:44 магараца и мазги · — 5.741 — 39:99 свиња, 813.666 89:44 оваца · 111.883 99:31 коза, — 23.881 — 33:11

Свега 3,575.892 59:88

Овде се увећала највише вредност коња, а то долази отуд, што варошани обично држе боље коње. Већа вредност свиња објашњава се опет тиме, што се по варошима држе свиње за потрошак, дакле већином су одрасле и угојене. И код говеда долази већа вредност отуд, што се она држе за тежи рад, дакле морају бити опет боља од оних по селима. Код остале стоке био је опадак вредности и то највећи код бивола, којих је у 1899. години и мање било.

По селима, износила. је вредност домаће стоке динара, и то

1890. г. 1895. г.

коња · 10,641.221 21,352.040 говеда 58,366.080 74,644.271 бивола 1,35 1.880 368.233 магараца и мазги · 47.370 35.999 свиња 9,118.737 12,696.391 оваца, · 19,873.088 18,854.449 коза, 3,395.598 2,878.368

Свега, · + 102,793.974 130,829.751