Zbornik radova

дија воде се одвијала у пукотинама ближим топографској површини, проширујући их и на тај начин изграђујући плиће делове јаме. Са спуштањем доње ерозивне базе и продирањем крашког процеса у дубину долази до стварања и дубљих делова јаме. Овај процес се одвијао постепено. На то указује висећи фосилни канал на 105-ом метру јаме. ХИДРОЛОШКЕ И МИКРОКЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Y Драговом понору нема сталних водених токова. Јављају се периодични токови из висећих камина, у зависности од спољашњих падавнна. По својим физичким особинама вода у језеру је тигогчна крашка вода оез боје, мириса и укуса. Не садржи никакве нерастворљиве честице те је бистра. По својим хемијским особинама спада у тврде кречне воде због раствореног кречњака у облику Са(НССЕ). Прокапне воде које се јављају у пећинском каналу су засићене те врше лучење бигра. Температура воде у језвру је 7°С. Релативна Те.мпература влажност На улазу у јаму 17°С 63°'о На 112-ом мегру B°С 72% На 123-ом метру 9”С 73% Мерење је извршено 17. 06. 1985. године. 3AKJLY4AK Драгов понор је најдубља јама ваљевског карста. Y својој еволуцији је допро највероватније до верфенске подлоге те је процес продубљнвања заустављен. Данас се највероватније одиграва процес стварања и проширивања пећинских канала иза сифона у језеру. Јама «ије у потпуности истражена. Потребно је истраживати отворе дуж вертикалних канала јаме као и камин изнад језвра. Тек онда се може у потпуности створити слика о еволуцији Драговог понора. JTHTEPATYPA: 1. Б. Митровић; ЗАВИСНОСТ ХИДРОДИНАМИЧКОГ РЕЖИМА И БИЛАНСА ИЗДАНИ ОД ДУБИНСКЕ ЦИРКУЛАЦИЈЕ Y ЛЕЛИНКОМ KPACY CAHY, Зборник радова одбора за крас и спелеологију. Београд 1983. 2. Друштво истраживача В.М.М. Ваљево, спелеолошка група: ДЕГУРИБКА ПЕНИНА Зборник радова бр. 7, Ваљево 1985.

23