Zbornik radova

носи 7 m што уједно представља и највећу висину таванице у пећшш. На ово.м делу пећинског панала налазе се два мања пећинска језерцета настала заостајањем воде периодичног тока у мањим депресијама. Дно пећинског канала је хоризонтално и засуто нанетом, јако раскаљаном глинсш и кречњачком дрибином. Као и у претходном, и у овом делу пеђинског канала зидовн су без калцитних нзлучевина и углачанн су ерознвним дејство.м воде. Од полигоне тачке 6. до пологионе тачке 10., преко каскаде високе 1 m, пећински канал се пружа ка југу на дужинн од 37 m ,и до S3-er m укупне дужине се прошнрује где прелазп у .мању пећинску дворану. Дворана је попречно постављена у односу на пећинскн канал. Дугачка је 7 а широка 6 m. Настала је на .месту где се укрштају две дијаклазе. Од дворане па до полнгоне тачке 10., односно 99-ог m пећински канал просечно је широк 2,4 m. Од полигоне тачке 6. па до полигоне тачке 8. висина таваннце опада на 1,2 m н до полигоне тачке 9. се не мења. Између полигоних тачака 9. и 10 висина таванице нагро расте на 5 m а затим опада на 1,8 m. И у ово мделу дно пећинског канала је хоризонтално, Периодичнп токовн који се јављају у ово.м делу пећнне су до матичне стене испрали n однелн све облике седи.мената са дна. За разлику од предходног дела пећинског канала, у овом делу су зидови обложени калцитно.м кором. Y пећннској дворани, на десној страни налази се сталаг.шгг висок 1 m. Између полигоне тачке 10. и 20. пећински канал се пртжа са jvroзападу на дужишј од 54 m. Ширина пећинског канала се знатно не дгења до полпгне тачке 19 где се прошнрује у мању двораншду широку 2,5 m а дугачка 4 m. Из ове дворанице улази се у следећу истих димензија. Висина таванице опада до полигоне тачке 12. где је 0,4 ш а затим нагло расте иа 3,5 m и знатно се не мења до малнх двораница где се нагло уздпже па 6 ш. Дно пећннског канала је засуто нането.м глином од 9". Зидови пећинског канала су без калцитних излучевина и углачани су ерознвним радо.м воде. И у овом делу пећине, у две мале депресије, после повлачења периоднчног воденог тока, заостаја су два мања језерцета. Она се налазе на 110 и «а 112 m укутше дужине пећинског канала. Од полишне тачке 20. до полпгоне тачке 25. пећински канал правн четирн лактаста скретања и накрн 21-ог m враћа се на претходни правац. Y овом пећинског канала ширина се прво проширује на 2 m a aaxmi сужва на 0,2 m, да бн се на полигоној тачки 25. поново прошнрио на 2,3 m. Bircima таванице равномерно опада и на полигоној тачкн 25. је 1,3 m. Од полигоне тачке 24. одваја се узан споредни канал који је после 6 rn непроходан. Од полпгоне тачке 25. ка полигоној тачки 22. пружа се уска и пепроходна пукотпна. V ово.м делу пећинског канала, дно је хорпзонтално и засуто нанетом глином. Дно споредног канала је засуто серпенпшским шљунком. Зидови пећинског канала су без калцнтннх нзллллевича и углачани су ерозившш радом воде. Од полигоне тачке 25, па до полигоне тачке 31. пећински канал се пружа ка јутозападу не мењајући знатно своју претходну ширпну. Внсина таваинце се до полигоне тачке ие .мења а затим између полигоних тачака 28. и 29. расте на 3 ш, да би до полигоне тачке 29. нагло опала на 0,4 rn. Дно пећинског канала је у ово.м делу засуто ианетом глином и сгтушта се под углом од 13°, и то до полигоне тачке 30. а затим је хорпзон-

28