Zbornik radova

система, стварајући предуслов за активирање механичке ерозије. Јачањем и постајањем све доминантније механичке ерознје активирају се и продеси вертикалног и хорнзонталног усаглашавања пећинског канала. Вергикално усаглашавање као процес је тежња воденог тока да свој уздужни профил што више приближи математичкој кривој параболе, док процес хоризонталног усаглашавања има за циљ довођење воденог тока у што правпју линију. 0 некадашњој неусаглашености н јачини интензитета овог процеса речпто говоре велике висинске разлике таваниде у пећинско.м каналу које се крећу од 0,2 до 7 rn. Некадашњи сифонски н асцедентнн делови пећннског канала су уништени и разоренн а вислшска разлика од улаза до краја проходног дела пећднског канала је незнатна. Овај процес је у ово.м делу пећине у поптуности усавршеи пре сељења воденог тока у ннжн ниво и где се тек сада актнвира, Текући кроз инндијалне пукотнне, воденн ток је оио прднуђен да меандрира. Y тежњи да нађе што краћи пут до пећинског излаза, водени ток је нападао ртове .меандара. Разоравајући их и односећи .материјад, створио је мања пећинска проширенза. Овај процес није у потпуностн завршен, Прекинут је сељење.м воденог тока у већу дубину, тако да пећнна има данас изразито уска лактаста скретања, као и које проседају меандре. Ведика Врбничка пећина представља млад подземни крапжн облик изграђен токо.м холоцена. Анализом уздужног профила кориха реке Рибнице није генетском корелацпјом повезати пећит? ни са једним површинским облнком. Најннжа ерознна тереса је на 10 m а лећнна се ве зује за савремену алувијалну раван. Како су терасе од 10 m старије холоцене терасе, то стварање Велике Вроничке пећине пада у млађи хо лоцен. ЗАКЉУЧАК Велика Врбничка пећина, бар њен до сада нстражени дсо, је у сво јој еволушгји прошла ерозивну фазу када се стварају и проширују пеВннски каиалн. Данас се налази у фазп акумулације. Другн, активни део пећине, иза малих понора се налази у првој, ерозивној фази када се вршп стварање и проширхшање пећинских канала. Међутнм овд канали су комуникативни са.мо за воду те се са.мо бојењем може утврдити докле иду и где Рибници предају воду. ЛИТЕРАТУРА 1. Д. Петровић: БАЧЕВАЧКА КРАШКА ОБЛАСТ ГИСАНУ Зборник радова књ. 1, Београд 1951. 2. Друштво истраживача „ВММ”, Взјбсво —спелеолошка група: Зборннк радова Ваљево 1985. 3. Р. Лазаревић: ПЕБ.ИНА РИСОВАЧА CAHY Зборннк радова одбора за крас и спелеологију Београд 1983.