Zbornik radova

Зидови су у најнижем делу местимично прекривени глином а на самом дну је, у делу код канала којим се јама насхавља, акумулација воде пречника 0,5 m и дубине 0,1 m. ГЕОЛОГИЈА И ТЕКТОНИКА ЈАМЕ Јама је у целини развијена у масивним, баремскоаптским кречњацима. Током истраживања утврђено је да се манифестације слојевитости могу запазити на расхојањима од 10 до 15 rn. а на појединим местнма и на већим расхојањима. Стена је тектонски изразито поремећна бројним пукохинама од којих су најизразнтије оне које припадају фамилијама са пружањем у правцу северозапад-југоисток и југозапад-североисток. Поред ових јављају се и бројне пукотнне које се не могу сврстатн ни у једну од наведених фамилија али су веома допринеле процеоу карстификације. Y хорњем делу јаме, доминирају пукотнне са оружањем североисток-југозапад (са азимутима око 45°) које се запажају до дубине од око 100 m. До дна јаме доминирају пукотине са правдем пружања од око 280°. ХИДРОЛОГША ЈАМЕ Јама је у хидролошком смислу периоднчно активна и то у пернодима велшшх падавина или топљења снега. Док се у горњем делу jaAie примећује само влажност зддова од дубнне 100 m. се вода јавља у знатнијим колпчинама, на шта указује веома наквашена глина по зидовима и појачане прокапнице које се јављају све до дна јаме. На дубини од 132,5 ш .се први пут јавља ток, чији се протицај процењује на око 0,01 1/s. По ред тога на дну јаме се јавља акумулацнја која настаје као последица јаких прокапница и сливања воде низ зидове јаме. ЗАКЉУЧАК Јама у Великом Игришту припада, по генетском типу, групи класичних крашкнх јама код којих доминантну улогу у формнрању каналског система има ксрозишвно и ерозивно дејство вода снежница или вода формираних понирањем падавинских вода. Y морфолошком смислу, јама спада у групу паскадних јама док је у смислу хидролошкнх карактеристика представннк повре.мено активнпх ја.ма. Пракпгчно потпуно одсуство хемијских акулгулативних облика у целој јаи указује на веома активан процес ерозије тј. на то да се каналски систем још увек, ствара. ЛИТЕРАТУРА 1. Двијић Јован, 1983. „Географска нсшlтивања у Исхочној Србнји”, Геолошки анали Балканског полуострва, књига V, Београд. 2. Драгутин Петровић, 1970. „Слив Црног Ти.мока”, Географски Институт Јован Цвијић, посебна издања, књига 22, Београд. 3. Милојевић Никола, 1975. „Хидрогеологаја врела Грезе”, Зборннк радова ШФ, свеска 18, Београд.