Zbornik radova

Ујед змије Стегну место изнад уједа унесрећеном, загреју гвоздену шипку до усијања и стављају на рану. Пре су убијали змију која је ујела човека, одсеку јој главу и превију њом рану, било је случајева да одбрајају ако неког уједе змија. Убод стршљена, пчле, осс На место уједа стављају хладне облоге и камен белутак, ножем прекрсте место уједа, изгњече лист першуна и превију оболело место. Ако је неко престрављен, заплашен „саливали” су растопљено олово у воду и гледали облик који се створн и представља узрок страха. Салива се „страва”, утарци се ставе у воду н олово сипа у њих па се вода проспе на пса да се пас стресе. Ако су на некога „набачени чннн” врачаре узимају белег од оболеле особе и „одбрајају". Остале болести Женама оболелим од тумора матернце дају чајеве од нане и хајдучке траве. Болестн срца лече чајем од „срчешгка”. Запаљење мозга Пре су хватали младог голуба, охкндали му главу, тело секлн, кости туцали и ове то стављали на потиљак да стоји 24 часа. Тумор у глави Ухвате дивљег зеца, одсеку му главу, тело исеку, кости истудају н ставе на потиљак 24 часа да стоји. Да ли се људима јможс нанети болест? Већина људи у овом крају на поменуто питање одговоре негативно, али има и оних који верују у то, а нанете болести, сматрају, лече се врачањем. Полна немоћ Ретке случајеве полне немоћи овде су лечили врачањем. Људи (већином жене) који су лечили сељаке звали су се травари, тј. жене-врачаре. Услуге су обично наплаћивалх! различито (у храни, житу или новцу). Сума углавном ннје била одређена. Одређивао ју је сам болесник. Волест говеда Кад говечету иоггуца кожа између папака прибегава се мазању папка уљем и плавим каменом. Ако дође до надимања желуца говечету се даје млеко и сода бикарбона. Даје му се и покварено јаје да мирише све док не „подрише”. Када говече не прежива даје му се ракија.

45