Zbornik radova

СТОЧАРСТВО ГОВЕДА Ради све већег одласка младих у развијеније области и градове у домаћинствима остају старије особе које су у могућности да чувају само једно, два до три говеда. Најзаступљеније су две врсте крава: „буша” (брдско говече) и сименталка (расно говече). Дневно, крава даје 5-12 1 млека. Оно је квалитетније и лепше кад га има мање. Крава носи око 285 дана тј. 9-9,5 месеци. Када се отели право млеко, које се даје телету, је најквалитетније (највећи проценат масти). Крава доји око три месеца и добијено млеко се користи искључиво за исхрану телета. Храни се сеном, јармом (самлевен кукуруз и зоб), концентратом и млевеним житом. Говече се чува око 10-12 година старости, а затим се односи на „кланицу”. Во претежно служи за вучу и при пољским радовима. Још док је младо, јуне се „шкопи” и тако ушкопљено се назива во. Овде се не користе бикови за расплод, већ се краве вештачки оплођавају. Поткивање волова се врши на сваки месец до месец и по дана у зависности од терена на коме раде. ОВЦЕ Овце су овде најзаступљеније од свих животиња. Претежно се гаје праменке, јер захтевају мало хране, дају 1-1,5 кг опране вуне и 200-300 гр млека. Постоји још мешана раса оваца (праменка и мерима), затим цигаја (ве.лика црна), стара златиборка и мерино (калиблатска). Мешавина мерино и праменке даје 2-3 кг опране вуне. Овце се шишају почетком топлијег дана, тј. почетком маја, како мушкарци тако и жене. Шишање се почиње по казивачу Пиргић Анки из Ребеља, од главе ка репу, а по казивачу Јеремић Јована од репа ка глави, из Мијача. Маказе за шишање се називају „шишарке” или овчарске маказе. Данас већина људи шиша кројачким маказама. После шишања вуна се пере, суши, чешља и упреда на дрвеној преслици. Фарба се углавном код бојаџије а тако да би она пређа се тка на разбојима, којих има скоро свако домаћинство. Од вуне се праве џемпери, прслуци, чарапе, рукавице, капе, ћилими и др. Ћилим се тка на дрвеном разбоју направљеном код столара, мада су се пре правила у домаћинствима. Квалитет и количина вуне зависе од врсте и исхране оваца. Жито и со такође побољшавају и повремено им се дају. Овца носи јагње 4-4,5 месеци. Мрче се (јагње се) 2-3 пута годишње. Јагње се залучи, тј. одвоји од мајке. Овца може да се мрчи од 1-10 год. старости. Два пута на дан се музе до јула (петровдана), а после једанпут дневно и то само ујутро. Од 10 1 млека добија је 1/2 кајмака, или 2-3 kg сира. Млеко је квалитетније кад овца пасе на привредној ливади и тада поједе око 50 kg зелене масе на дан. Овцама се не сме давати да пасу вештачке ливаде, јер се „надују”. Ако ипак дође до тога наливају је содом бикарбоном да би „продувале стомак”. Лети се налазе у тору или на пашњацима, док су зими у стајама, а сваки дан излазе у тор. Ако је снег, преко њега се баца сено са сољу и тиме се овце хране. Постоје и тзв. електричне чобанице.

49