Zbornik radova

ПАНТАЛОНЕ Стари људи су панталоне звали „чакширама”. Израђнване су од сукна, затим шајка, штрукса, кангара у боји, а имућнији људи носили су панталоне од плаве чоје. Чакшире су биле доста широке у горњем делу, на коленима су имале кесице. Од колена су се уско спуштале до чланка. Прн дну панталона копчала су се три до четири копче. Панталоне су имале са стране по један кос цеп, а ређе један позади и један мали цепић. По ободима џепова били су пришивенн гајтани. Постојале су и Турске панталоне са великом туром и прављене су од шајка. Биле су истог кроја као и чакшире сем великог тура. Шајак је био скуп и куповао се код абаџија. Панталоне су шили мајстори „терзнје” а ређе су нх шиле жене. Од 1930 годнне панталоне почињу чешће да се носе, а до тада су се носнле само гаће. Ношене су и панталоне „рајтозне” (Мијачи). Биле су француског кроја који је прихваћен после првог светског рата. Те рајтозне биле су по ободима украшаване гајтанима. Деца су панталоне почињала да носе када пођу у школу. ПОЈАС Појас су жене ткале од разнобојних вуна. Био је дужине око 1,5 до 2 метра, а ширине 10 до 15 cm. Појас се обавијао око тела до три пута, с тим што се једним крајем закопчавао „седеф” дугметом разних боја. Појас је пмао шаре које су прављене од вунице. Појас је био разних боја, и ткале су ra саме жене на разбоју. У Мпјачима појас се закопчавао металном знхернадлом. У Ребељу по казивачу Марковић Сретена појас се закопчавао на „чисто”, што значн да се није ничим закопчавао и да је један крај био „заденут” у замотани део појаса.

ГОРЊИ ХАЉЕЦИ СА РУКАВИМА Копоран је мушки хаљетак са рукавима. Израђиван је од зеленог шајка увезеног из Бугарске, и био је опшивен гајтанима који су служили као украс. Имао је по један коси цеп са стране и један у горњем левом углу. Џепови су били опшивени са два до три реда гајтана (сл. бр. sа). Ношени су и гуњеви израђнвани од сукна и кудеље. Био је истог кроја као и копоран. Украшен је био гајтанима од четири до дванаест редова. (сл. бр. 1).

66