Zbornik radova

КИЈАВИЦА У народу се ретко посматрала као посебно обољење већ као успутно обољење уз прехладу и кашаљ, па се и лечила лековима од тих болести. Мало се зна за неке лекове од кијавице. Најчешће се кувала слана вода па се оболели надноси над ту воду. Пили су се и чајеви. ПРЕХЛАДА Прехлада се у народу лечи најчешће ракијаним облогама. Потапају се крпе у врућу ракију и њима се облажу прса. Користиле су се и облоге од шјбивовог сирћета и ланених крпа које су се такође стављале на груди. А лечила се и облогама од такозваног „луга”. Луг је закувани пепео п вода а превнјао се да би нзвукао температуру. У Станиној Реци употребл,авала се комина од шљива-сирће. које се закувавало у пшенично брашно и превија се као облога на плућа (Божа Јевтић). Прехлада се лечи и чајевима, у Суводању од лнповог цвата, а у Бобови од белог вина. Прехлада се манифестује високом температуром, мучнином п претераним знојењем. Прехлада се лечила и парењем ногу у врућој води и масажама слепоочница, које се премазују сапуном. Облоге и све остало за лечење прехладе болеснику је давао неко од укућана. Пре се прехлада сматрала смртоносном оолешћу, јер уколико се на време није лечила проузроковала је туберкулозу или запаљење плућа, од чега се умирало. Од прехладе су оболевали махом старнји људи. КАШАЉ Кашаљ се лечио чајевима и облогама. Од облога користе се ракијане (Суводање - Гвозденпја Ђурђевић) или облоге од пшеничних мекиња и шљивовог сирћета (Станина Река - Божа Јевтић). Од чајева кувао се било који али у Бобовн (Симић Јелена) се у кувани чај убацивала жишка из ватре да се загаси у чају н тек после се чај пио. Кашаљ обично траје од 7-15 дана што зависи од пажљивости и отпорности оолесника. Од кашља обично оболева старијп народ. ГРОЗНИЦА Добија се од прехладе. Симптоми су дрхтавица и хладноћа. Пнју се чајеви и болесник борави у хладној просторијн. Постоји трава која се у народу зове „Горац данас кантарион. И од ње се кува чај. Пио се чај од кнчице н гулила се вроова кора туцала се и пила као чај. Састављале су се и облоге са ораховом љуском. Постојале су и врачаре које су лечиле грозницу. Оне су „водиле болесне око мочила . Мочило је бара натопљена кудељом. Оне су водиле болесника у кр>т, три пута су обилазили сжо баре и непрекндно нешто причали. У Станнној _ ецн (Вуковић Марко) постоји веровање према коме оболелог од грознице треба да полијс водом, нагло и изненадно жена коју је ујела з.мија да бн болесник оздравио. 82