Zbornik radova

Међутим, мерења извршена 13. 10. 2001. године указују на знатно Binnv температуру воде од 12.4 С (на улазу у пећину), до 12,0 °С (што је константна температура пећинског тока). Температура и релативна влажност ваздуха Дегурићке пећине Температура ваздуха (мерена 16. 07. 1976.) смањује се са 12 °С на улазу (рв 86 %). преко 8 С на јOO m дужине (рв 96 %), до 6 С (рв 100 %) код првог сифона. Пећпна. према томе, припада тлпу хладнпх пећина. Сличан пад температуре забележен је п пргошком мерења 13. 10. 2001. године. Од 17.2 °С на улазу (рв 74 %), на око 300 rn од улаза она је већоко 15 °С, пред гтрвим смфоном 12.8 °С (рв 100 %), а пза првог сифона, температура се стабшшзује на 12,3 °С. Ofl општих климатских карактеристика околине можемо рећи да се Ваљевскн крас одлпкује умерено-континснталном кпимом, која ка плашшском појасу, на југу, прелази у с\ бпланпнску. Од две климатолошке станице на том простору (ВаЛ)£во и Дивчибаре), за Дег\ рићближа станица, Валзсво има највишс темпсратурс у }улу од 20.8 С. Срсдшз мссечнс температу ре изнад 15 С трају од маја, закључно са септембром. Корелнрајући максималне температуре са мшшмалним падавина\lа на најблтгжим хишомершгм сташгцах{а (Ваљево и Лесковице), у контексту повољности за пстраживање овог објекта, најоптммалније време је крај лета и почетак јесенп. ЕВОЛУЦИЈА ДЕГУРИЋКЕ ПЕЋИНЕ “Пећина ii њен ток су некоордшшрани према данашњем дну долине Градца. Везују се за терасу од 5-/ m. Пећпна је урезана испод површи од 300-340 m. одпосно испод горњих гранпца оолижњих неогенпх наслага Горњеколубарског басена. те је несумњпво од тпх наслага млађа. То значп да је пећина почела да настаје са почетком усецања Градца испод ове терасе. за коју је пначе утврђено да је "савремена алувијалпа тераса холоцене старостп. те следи да је Дегурпћка пећпна млада пећпна холоцене старостл." u Мећутим, npe ове ионачне оцене старости пећине, треба сагледати основне факторе и процесе којн су довели до њеног настанка п који су усмеравали њен развој. Пећмна је изграђена хемијеком ерозијом у кречњацима (крашком ерозпјом, корозијом) и механичком ерозијом пећинског водотока. С обзиром на ранмје изложену еволуцију околпне, може се закључитн да је почетак настајања Дегурићке пећине везан нскључиво за деловање крашке ерозије. Како је површинска хидрографска мрежа дезорганизована крашким процесом и претворена у подземну хидрографску мрежу, многобројне пукоттше унутар кречњачке масе послужиле су као предпспозиција за стварање подземннх хпдролошких епстема. Тако кречњачка маса целе области представља велпки резервоар и колектор подземне воде која је концентрисана по прслинама, пукотинама и веома широкпм кавернама, на знатној дубннп испод површпне терена. Просечним годишњпм падавинама од око 900 mm, које углавном пониру (мањим делом испаравају), врши се обилно храњење карстних издани. Допринос карстнпм пзданима дају м инфилтрирани речни токови који долазе из некаретннх терена, а губе се у издухама и пукотинама кречњака. Издан је разбмјеног типа, а њена горња гранпца је слободан ниво који би се добпо када би се спојила впсина воде у пукотинама.

Лазарсвић. Р, (1996.. стр. .->3). ' Јошшовпћ. Б. П. (1936., стр. 215). Спелеолошка група Д. И. В. М. М. (1985., стр. 11).

Зборник радова

86

sрој 15