Zbornik radova
Из изложеног се види да Ловћен нма модафиковани средоземни плувиометријскн режим и да у том погледу, по Keppen-овој класификацији климата, припада климату Cs f(x) (М. Радовановић, 1994 год. 33). Летн се на Ловћену излучи јако мало падавина, па је процес поврппшске карстнфнкацпје тада у стагнацији, нзузев дејства биљака на стенску масу на којој расте. То се види нарочито у шумама готанинске букве, где је много јачи утицај биљног п земљшпног покривача на стене прекривене овим покривачем него што је површински утицај воде. С друге стране, зими, када је највећа количина падавина, карстификација се одвија углавном у дубљим слојевшма стенске масе. Како Ловћен има неравномеран распоред количине падавнна по годпшњпм добима п како се падавпне излучују јаким интензитетом, то је површинско и подземно отицање повећано, али је и смањена растварачка моћ СО, у води, и онда се махом врши механичка ерозије воде. Овде се може говорити и о продуженом утицају снега, када се снег нагло топн у пролећним месецима и нагло продире у подземље испуњавајућн све пукотине водом. Али како је чнтава стенска маса Ловћена дебљпне преко 1700 m карстификована, вода брзо циркулшле и јавља се на јаким крашким врелима у подножју на обали мора и на ободима карстних поља када изазива плављење истих.
ГЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ Терен планине Ловћен одликује се интересантном морфолошком и геолошком граћом. Изграћен је, највећнм делом, од карбонатних стена - кречњака н доломнта, а мањим од кластичних н силицијских стена трпјаса, јуре, креде и палеогена н квартарних творевнна. Трнјас је заступљен са два одељка - средњим и горњим. Од литолошких чланова су заступљенн, на најшнрем простору, кречњацн,
Табела бр. 2: Средње месечне падавте (у mm) na кишомерким сташгцаш за перпод 1960-1984. година (М. Радовановић, 1994 год. , 31)
Табела бр. 3: Просечве коштте падавппа (у тт) па кшпомернлм сганпцама по годтпЊш добима за пернод 1960-1984 година (М. Радовановпћ, 1994 год., 32)
Зборник радова
84
Број 16
МЕСЕЦ С I A Н И Ц А~~~"— ___ 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 год. Иванова корита 434 460 742 472 128 198 74 46 94 300 694 972 4614 Мпрац 276 228 240 213 144 95 59 96 158 206 312 298 2325 Његуши 303 305 277 229 129 80 56 84 161 266 384 399 2672
" — ДОБА С Т А Н Н Ц А ЗИМА ПРОЛЕЋЕ ЛЕТО ЈЕСЕН Иванова корита 1866 1342 318 1008 Мнрац 802 597 250 676 Његуши о о -0 635 220 811