Zbornik radova

врха. Карстификација данас има највећи утицај на даљи развој Језера као хидролошког објекта, али и као геоморфолошког облика. Вода се задражава на дну због слоја лапоровитих кречњака у подини. Језеро је настало на месту мале карстне депресије, која је послужила за таложење снега и формирање ледника у плеистоцену. Када се ледник отопио, остао је тшшчан леднички цирк, делом испуњен водом, кога је захватио карстни процес и наставио са његовим преобличавањем, више по вертикалној него по хоризонталној оси. Многе вртаче на дну имају поноре или јаме, па чак и секундарне вртаче (Бижаљевац). Па појединпм деловима вртаче су толико густе да образују прави богињави карст (ободни делови Његушког поља). У Мећувршју, у самом валову некадашњег ледника постоји низ вртача различитог облика, а неке од њих су стално испуњене снегом. На највишем делу Ловћена можемо издвојити неколико увала ; Иванова корита са Блатиштем, Велики и Мали Бостур, Долове, Вучји до, Бижаљевац, Кук и Мајсторе са Јасиковим рупама. У ширем рејону Ловћена постоји још много депресија које би се могле сврстати у ову групу облика. Иванова корнта са Блатиштем су једина увала са повременим током - Љубин поток који понире у Блатишту. Ту се налази и јама настала понирањем овог тока. Одликују се малим бројем вртача и претежно заравњеним тереном. У ували је и један сталан извор по којем је и добила име. Претпоставља се да је на месту ове увале постојало језеро у даљој прошлости. Иванова корита су активним раседом одвојена од увале Велики и Мали Бостур, па се претпоставља да је то некада била једна огромна депресија. Бостур се карактерише огромним бројем вртача, разбацаних измећу појединих хумова од једрог кречњака. Такоће имају један сталан извор - Каменице. У Бостуру, на јужној падини Језерског врха утврћено је постојање велнког шкрапара. На граннцн са Ивановим корнтима утврћено је и постојање бигра, вероватно исталоженог у време када је Ловћен имао развијену речну мрежу. Данас, када нема скоро ниједног површинског тока. нема ни акумулација бигра, тако да је овај процес умртвљен. Бижаљевац је јако тешхо сврстатн у увале, алн се описује као увала због својих димензија. У суштини ради се о две вртаче хектометарских димензија, спојеннх малом пречагом, а на њиховом дну се формирају секундарне вртаче. На дну веће вртаче постоји и мало корито изграћено флувијалном ерозијом повременог тока који се појављује за време великих падавина. На крају корнта се налази понорска јама створена радом тог тока. На пречаги нзмећу вртача се налази још једна јама за коју се претпоставља да је у вези са претходно поменутом, а вероватно је настала у прошлости радом истог воденог тока. Вуч]и до је у прошлости био терминални басен ледника који се кретао од Мећувршја ка Крстацу. Уместо хумова, у њему се налази велики број чеоних морена тог ледника. У ували је каптиран један сталан нзвор. Увала има мали број вртача. Тај материјал је ледник оставио у виду морена. али су и каснији флувиоденудациони процеси нанели још материјала. Увала се дренира кроз малу долину ка Крстацу и даље ка Шкурди. Од увале ка Његушком пољу се простире Петрова љут, огроман шкрапар

Зборник радова

88

Број 16