Železničko pitanje : nekoliko reči na adresu ministara, narodnih poslanika, sviju javnih poslenika, trgovaca i privrednika

ћава нам, свим својим ауторитетом; да ће Србија онда тек створити себи једно транспортно средство, које може служити њеном развијању у будућности, кад сагради себи мрежу нових железница од 100 м,

Као што видите, у свему нигде ни трага о каквом стварном разлогу, нити доказа о умесности онога што се ради, док сви разлози говоре за то, да је дубоко и поштено убеђење министрово серов неосновано и погрешно,

У осталом г. министар, част и поштовање његовом високом положају, може у својим приватним пословима имати какво хоће убеђење, и радита што сам за умесно и паметно нађе — али у државним пословима, то већ тако нити може нити сме да буде. Ту је он, са допуштењем, дужан и нама своје разлоге на одговарајући начин учинити приступачнима ; а наше је опет неоспорно грађанско право, да тражамо рачуна о томе, како ће се употребити новац, који се узима за грађење железница, не само од нас, већ ће се узимати и од оних који за нама дођу — те да, опет путем који нама буде стајао на расположењу, одобримо оно што је разложно и корисно, односно да се потрудимо спречити све, што би било штетно по државне интересе.

Министар нам најзад отерива своју тајну, казујући нам, да ће по његовој замисли све железнице у западној Србија бити колосека од 1'00 метра, те тако да са Дрине и из Ужичког округа до Београда неће бити никаквог претсваривања робе. Том се приликом онако узгред подсмева железници, која би од Ваљева преко Аранђеловца п Младеновца изашла на главну пругу, и тако са Београдом добила везу; изјављује своје презирање Сењској прузи; а уједно омадоважава и пругу Зајечар — Радујевац. Види се дакле, да т. министар не мисли железнице градити ни по правцима који су законом утврђени, већ ако он буде нашао да је „паметније, а то је претежније од онога, што садржи и тавва једна хартија, као што је закон.

До источних железница, у својем размишљању и раду није г. министар јоште дошао, али можете бити спскојви, да ће он, када буде томе време, и њима дати колосек који им приличи, а одговара његовом сопственом,