Železničko pitanje : nekoliko reči na adresu ministara, narodnih poslanika, sviju javnih poslenika, trgovaca i privrednika

“

лика Бомисија од људи разних струка, да то питање

проучи и своје мишљење поднесе. ___ Ша зар у оно доба, да се могло Бали ТИ и радило се обазривије но данас -

Питање је и тада, а и пре тога озбиљно проучавано, и дат му је известан правац.

Разумем, да је данашња влада могла имати ми-. шљење, противно ономе, Боје је пре ње било усвојено; али ни у којем случају, она није могла доћи до убеђења, да је ранији рад неоснован и погрешан, кад га она у опште није хтела ни проучавати, на чак није ни уУБоликО ни обавештена, да ли је, шта и на који начин рађено.

А већ, кад се хоће целоме питању да даје сасвим нов правац, природно је, да за то треба много више обазривости, и да се у таквом случају морају, на сасвим поуздан начин прибавити и изнети разлози и докази, да је оно што се. мисли предузимати, не само оправдано и корисно, већ и боље од онога, што је раније било решено.

За што то данашња влада није учинила, није лако разумети.

Да је влада у овоме послу била обазривија, морала би и сама доћи до уверења, да је железничко питање било

правилно упућено; а њен је задатак само био, а п заслуга би била, да омогући што скорије грађење железница.

У томе случају, она не би могла онакво решење донети.

А пошто је решење већ донето, сада противу њега морају дићи свој глас сви озбиљни стручњаци, и све тр= говачке и привредне корпорације и установе.

Инжењери и инжењерско удружење већ су га осудили. |

То нека влади послужи као добровољна анкета, према чијем несумњивом резултату, она има патриотеку дужност, да своје решење измени, и то што пре то боље.

Ситни разлози, у овако крупном питању, морају пасти, а са њима разуме се и данашњи министар грађевина, који за такве послове и за тај положај ни у којем погледу вије имао нити има подобности,