Zemunski glasnik

УЗелГ\»у, 3. Децвмбра 1887. ЗЕМУНСКИ ГЈ1АСНИК. , (јГ 1 . . , . _ - ■ Зекупоки Гласник изјлзи НелеАои у јутру« Цеиа му јс голишн.а 5 фо - Цредплату на Земунски Гласник прлиа из Аустрије Оопровова печатЛа ринти V Анпкнотпаа заједио <• поштаринов или доставлањеж у клћу. За У ЗеиЈиу, Из Београда и унугришњ« Грбије г. Велимир-Валожић у Бео^ нредЛројннке у Грбији гтане лист овај дукат цесиргки с поштаринои. Број. 5. граду. Предбројнмцн из Босне,. Херцеговине. и Старе Србије предброје За Босну. Хрцегонину и Стиру Србију 60 гротн турских, ан тур< ке се у плаћеним писмима код управе вида ; »тске иечатње у Сарајеву. Без пошгарнне, коју предбројници сами имају плаћнти. поваца никакве се не у в азка внј у' н а р у ч 6 и н е.

ГОСПОДИНЕ! У прва три броја „Земунеког Гласника" ни сте понодом, што је господин Пејаковић на његовом путу но граници настојавао, да би се економична друштва заведа, потребу на установлење таковог друштва у Земуну доказивади, и том придиком неколико речи о економним одношајима те вароши ироговориди, до;азавши, да економија, ако се с тим »оболшање материјалног стаља ноетигне, у садашњим околностима у нае прво место заузети мора. Без сумњс, материјадно благостање појединих народа етоји у најужрј га—дтптемитм и—!уи->|>«.лпнм претком, и као што жениадни Американац Бастиат у своме деду казује, еамо онде народ душевно напредује, где повоњно материјадно благоетање слободу иојединих л.уди обезбеђује. Иолитичне околноети, под којима народ живи, такође је важан Фактор привредни; но проетор вашег листа недопушта у том обзиру свестрано носматрање , зато ћу с другог гдедишта предмет осветљавати, молећи, да ово писмо у ваш дист уврстите. Потгтовани чигаоци допустићеми, да из; зимајући гдавна начеда која код целокупних народа, а и код више држава у смотрењу рада и производа завладати морају, ако би ти народи, дотично те државе, нанредак у горе назначеном смисду ут ме вити и обезбедити хтеди, то опет имају уз признање постојећих главних начеда прједина места призрење на свој наравни положај узети. Под наравним подожајем разумевам ја овде не само докално становиште истог места, него и све постојеће одношаје, који на л.удски рад у једном месту уплин имају. Као што се прједини народи вишемање на један или други посао одају или, да се боље разјасни, као што код једног народа земљоделетво,

код другога обртност >, код трећега троговина и промет превагу има и цедокупном бићу поЈединог народа значај даје, тако ието прједина места, вароши, само онДа поспешно напред ступати могу, акс с призрењем на свој нодожај у опој струци радиности своје сиде употребе, крје им највећу задогу првоњног опетанк-а-дају. Знам, иовестИица нае то учи, а и горенаведени сиЛеатењ доказује, да хармонично развијагве свакостручне радиности најтврђи и најностојанији теме.ћ бдагостању нолажу , но где свакостручиој радиности уепеха не може бити, тамо рарод мора еиде сврје на ону струку рада обратити, јк> -иарашша- и -јЈшжају највећн добитак прориче. Ако с обзиром на та наведена начеда нодожај наше вароши а и иовестницу Земуна у иризрење. узмемо, то морамо иризнати, да трговина у свако доба њезинога опстанка по највећи извор доходка њезиних становника бијаше. Што је пољоделство кроз последњих некодико година трговину преваеходидо, то није с тим моја изрека иобијена, већ сваки читадац мора иризнати, да су нам неповољне околности трговину нарушиле, дочим се у земл.оделству ако и мади, а оно опет неки напредак показа. Задатак наших варошана дакде мора бити, не само земљоделство да не занемаре, већ и у трј струци радиности све оно употребе, што знање и искуству на руке нам даје; но још више ваља наетрјавати , да трговина у нашем месту ону превагу добије, крја њему по нарави и повестници припада. Све силе морамо на то уиотребити, да ее онај извор за наш нриход опет отвори, из ког су прадедови наши велики део њиховог бдагостања црпеди. То се може на разни начин постићи, но овде их навести налазим за сувишно, јер мислим, да је зада-

так горенаведеног економичног"друштва, да нам и у трговачкој струци, оне путе покаже и прокрчи, по којима ходећи до жељне мете доћи можемо. Али пре свега требада ми ону млитавост и немарнОСт. која кроз ово неколико година код нас влада, уклонимо. јер воља сама без икаквог рада корист нам не принаша. Та зар није то жадосно, да од какрје поводом госп. Пејаковића овде одбор скдопљен, који би штатуте економичног друштва израдио, а с тим и љему начин делања назначио , већ неколико месеци прошло , пак исти одбор још ни један пут се састао није, нремда у том од. бору подоста људи седе, који би сво.је време лако томе раду посветити могли. Та лица, које никакви посао нужно не занима, од крјих се никакве жртве неишту, па пркрај свега тога, као што горе наведох, досад ни један час нису трј заиста лепој сврхи жртвовада. Ако тако и даље буде, то ће нам и ова мала трговина, која јопт поетоји, више пасти, а наша варош све то већма осиромашити. Не исчекујмо све од вдаде и управе , јер жади Боже код насје досад правитељство сдабо позорност своју обратило на ра,;иност и њезино побуђење. Нама је задатак, не само да радимо , већ да правитељство приведемо, да нам препоне наше радиности уклони и оне заводе у живот уведе, које ми створити у стању нисмо. У посдедњем времену имадосмо придику видети, што произвеети можемо , ако уз добру вољу и наш труд уложимо. Ко би мисдио пре неколико година, да ће се у нашој вароши штедионица моћи завести, пак видимо шта су неколико људи необзирући се на разне препоне, па и нротиву зле воље појединих еуграђана учцнили. М. Ивић. (Свришће се.)